Александар Куртеш један од најбољих рукометаша Војводине у освајању Купа: Први трофеј се памти

Толико су изабраници Бориса Ројевића на завршном турниру у Зрењанину одиграли квалитетно и доминантно да су њихови ривали, Металопластика и Динамо, били без икаквих шанси за успех. Сви играчи актуелног шампиона су заслужили похвале за квалитетну игру, а један је  ипак завредео посебну пажњу.

Реч је о пивоту, бескомпромисном борцу Александру Куртешу, који је у финалу одиграо можда и најбољу утакмицу у каријери: зрело, пожртвовано и беспрекорно, како у одбрани, тако и нападу. Ниједном није пао у дефанзиви, у нападу је имао стопстотни проценат шута (6 голова), а изнудио је и два седмерца, што је учинак за сваку похвалу и поштовање.

Коначно си добио шансу да заиграш за Војводину и на првој званичној утакмици си је искористио на прави начин?

- Шестогодишњи сан да заиграм у Војводини ми се коначно испунио. Када ми се указала таква шанса, поготово што ми је, као релативно неискусном играчу, дао шеф струке Ројевић, морао сам да је искористим. Тек сам одиграо две утакмице, надам се да је ово тек почетак онога што ћу приказати у наставку сезоне - задовољан је сјајни пивот.

Освојио си први трофеј у дресу Војводине, у клубу с којим је твој покојни отац Зоран пре 15 година као тренер освојио прву титулу и Куп у клупској историји. Емоције свакако постоје?

- Драго ми је што сам наставио очевим путем. За мене два клуба која су посебна и према којима гајим велике емоције су Војводина и Југовић, а то сам управо од њега наследио. Надам се да нећу стати на овоме, већ да ћу, заједно са саиграчима, да наставим да жањем трофеје.

Чини се да ти много значи грб Војводине?

- Од пете године живим у Новом Саду, за који сам јако везан. Знам шта овај клуб представља и коју тежину носи, тако да за њега мора да се гине. У Војводину сам дошао у право време и тек очекјем добре партије.

Какви су ти утисци после освојеног шестог трофеја у Купу?

- Треба да будемо презадовољни и поносни на начин на који смо тријумфовали. Показали смо да је Војводина и даље неприкосновена на овим просторима, да је још увек гладна трофеја и уверен сам да ће тако да остане још дуго. Поносни смо на ниво игре у одрани, на борбеност, а мени је овај трофеј посебно драг јер ми је први у каријери и он се памти за цео живот.

Поред тебе, још неколико играча одиграло је врхунски?

- Када поред себе имам Миљана Вуковљака у одбрани, иза Веркића и Арсенића, а у нападу сјајног Немању Прибака, који заиста прави велику разлику, онда није ни мени тешко да искочим у први план. Управо Веркић, Вуковљак и Прибак су вође на терену, свако сјајан на својој позицији.  

Потпуно сте доминирали, ваш ривал је изгледао немоћно?

- Максимално смо испоштовали замисли тренера Бориса Ројевића, који посвећује пажње сваком детаљу, што је реткост у нашем рукомету. Нисмо имали никакав притисак, поготово што је ситуација била компликована због ковида. Једино што се од нас тражило је да играмо чврсто одбрану и да будемо борбени.

Да ли је теже било играти против Металопластике у полуфиналу или Динама у финалу?

- Обе утакмице су пођеднако биле тешке. То што је победа против Панчеваца била убедљива никако то не значи да је било лакше у односу на меч са Шапчанима. Било је много контаката, прштало је у одбрани с обе стране, тако да смо пођеднако били исцрпљени.

У суботу почиње првенствена трка, а убрзо би требала и Сеха лига да крене. С којим амбицијама улазите у ова такмичења?

- Војводина увек има највише циљеве и обавезу да оправда резултате из prеthodnog периода. У свим такмичењима у којима учествујемо имамо највише амбиције и надам се да ћемо их и остварити - поручио је Александар Куртеш.

Јово Галић