Aleksandar Kurteš jedan od najboljih rukometaša Vojvodine u osvajanju Kupa: Prvi trofej se pamti

Toliko su izabranici Borisa Rojevića na završnom turniru u Zrenjaninu odigrali kvalitetno i dominantno da su njihovi rivali, Metaloplastika i Dinamo, bili bez ikakvih šansi za uspeh. Svi igrači aktuelnog šampiona su zaslužili pohvale za kvalitetnu igru, a jedan je  ipak zavredeo posebnu pažnju.

Reč je o pivotu, beskompromisnom borcu Aleksandru Kurtešu, koji je u finalu odigrao možda i najbolju utakmicu u karijeri: zrelo, požrtvovano i besprekorno, kako u odbrani, tako i napadu. Nijednom nije pao u defanzivi, u napadu je imao stopstotni procenat šuta (6 golova), a iznudio je i dva sedmerca, što je učinak za svaku pohvalu i poštovanje.

Konačno si dobio šansu da zaigraš za Vojvodinu i na prvoj zvaničnoj utakmici si je iskoristio na pravi način?

- Šestogodišnji san da zaigram u Vojvodini mi se konačno ispunio. Kada mi se ukazala takva šansa, pogotovo što mi je, kao relativno neiskusnom igraču, dao šef struke Rojević, morao sam da je iskoristim. Tek sam odigrao dve utakmice, nadam se da je ovo tek početak onoga što ću prikazati u nastavku sezone - zadovoljan je sjajni pivot.

Osvojio si prvi trofej u dresu Vojvodine, u klubu s kojim je tvoj pokojni otac Zoran pre 15 godina kao trener osvojio prvu titulu i Kup u klupskoj istoriji. Emocije svakako postoje?

- Drago mi je što sam nastavio očevim putem. Za mene dva kluba koja su posebna i prema kojima gajim velike emocije su Vojvodina i Jugović, a to sam upravo od njega nasledio. Nadam se da neću stati na ovome, već da ću, zajedno sa saigračima, da nastavim da žanjem trofeje.

Čini se da ti mnogo znači grb Vojvodine?

- Od pete godine živim u Novom Sadu, za koji sam jako vezan. Znam šta ovaj klub predstavlja i koju težinu nosi, tako da za njega mora da se gine. U Vojvodinu sam došao u pravo vreme i tek očekjem dobre partije.

Kakvi su ti utisci posle osvojenog šestog trofeja u Kupu?

- Treba da budemo prezadovoljni i ponosni na način na koji smo trijumfovali. Pokazali smo da je Vojvodina i dalje neprikosnovena na ovim prostorima, da je još uvek gladna trofeja i uveren sam da će tako da ostane još dugo. Ponosni smo na nivo igre u odrani, na borbenost, a meni je ovaj trofej posebno drag jer mi je prvi u karijeri i on se pamti za ceo život.

Pored tebe, još nekoliko igrača odigralo je vrhunski?

- Kada pored sebe imam Miljana Vukovljaka u odbrani, iza Verkića i Arsenića, a u napadu sjajnog Nemanju Pribaka, koji zaista pravi veliku razliku, onda nije ni meni teško da iskočim u prvi plan. Upravo Verkić, Vukovljak i Pribak su vođe na terenu, svako sjajan na svojoj poziciji.  

Potpuno ste dominirali, vaš rival je izgledao nemoćno?

- Maksimalno smo ispoštovali zamisli trenera Borisa Rojevića, koji posvećuje pažnje svakom detalju, što je retkost u našem rukometu. Nismo imali nikakav pritisak, pogotovo što je situacija bila komplikovana zbog kovida. Jedino što se od nas tražilo je da igramo čvrsto odbranu i da budemo borbeni.

Da li je teže bilo igrati protiv Metaloplastike u polufinalu ili Dinama u finalu?

- Obe utakmice su pođednako bile teške. To što je pobeda protiv Pančevaca bila ubedljiva nikako to ne znači da je bilo lakše u odnosu na meč sa Šapčanima. Bilo je mnogo kontakata, prštalo je u odbrani s obe strane, tako da smo pođednako bili iscrpljeni.

U subotu počinje prvenstvena trka, a ubrzo bi trebala i Seha liga da krene. S kojim ambicijama ulazite u ova takmičenja?

- Vojvodina uvek ima najviše ciljeve i obavezu da opravda rezultate iz prethodnog perioda. U svim takmičenjima u kojima učestvujemo imamo najviše ambicije i nadam se da ćemo ih i ostvariti - poručio je Aleksandar Kurteš.

Jovo Galić