Светски дан борбе против Алцхајмерове болести: И заборавност је болест

Епидемиолошке студије показале су да у Америци једна од 10 особа старих од 65 година живота има Alchajmеrovu болест.

Светски дан борбе против Alchajmеrovе болести обележава се 21. септембра сваке године, када научна и стручна јавност, оболели и њихови ближњи апелују на друштвену заједницу да се уједини у борби против ове болести.

Alchajmеrova болест је споро прогресивна неуродегенеративна болест и најчешћа деменција, која обухава од 60 до 80 одсто свих деменција. Деменција подразумева оштећење интелектуланих способности, понашања и личности, довољног степена да код оболелог нарушавају функционалност у свакодневном животу. Деменцију могу да изазову различита стања, од неуродегенеративних деменција каква је Alchajmеrova болест, преко васкуларног оштећења мозга, болести жлезда с унутрашњим лучењем, болести метаболизма, мањка витамина и других ређих обољења. Alchajmеrova болест настаје као последица таложења патолошких беланчевина у мозгу, названих бета-амилод и тау протеина. Медицина данас располаже знањима о факторима ризика за Alchajmеrovu болест и они се деле на оне на које не можемо да утичемо као што су генетски разлози и оне на које можемо да утичемо, а то су висок крвни притисак, шећерна болест, гојазност, пушење, физичка неактивност, депресија и низак степен образовања, каже управник Клинике за неурологију Клиничког центра Војводине доцент др Жељко Живановић.

Како би се спречили когнитивни поремећаји и деменција, потребно је да се лече висок притисак, високе масноће, шећерна болест, гојазност, препоручује се и редовна физичка активност, као што су шетња, плес, пливање и друге активности, важна је здрава исхрана, вежбање мозга, тако што ће се учити нове вештине или нови језик, као и уживање у друштвеним активностима.

Учесталост Alchajmеrovе болести расте са старошћу тако да је у популацији старих 65 до 74 године учесталост ове болести три одсто, у популацији старих 75 до 84 године живота она износи 17 одсто, док се код старијих од 85 година живота ова болест јавља са учесталошћу од 32 процента. Две трећине оболелих од Alchajmеrovе болести су женског пола. Нажалост, прецизне податке за нашу земљу још увек немамо, али се процењује да у Србији има око 100.000 особа оболелих од деменције, каже шеф Кабинета за деменције и поремећаје памћења Клинике за неурологију КЦВ професорка др Марија Семниц.

Типично испољавање Alchajmеrovе болести код особа старијих од 65 година живота, подразумева поремећај памћења за скорашње информације, чињенице и целокупне догађаје, које се подмукло јавља на почетку болести и постепено погоршава током целе болести, уз манифестовање других симптома. Оболела особа има тешкоће у проналажењу речи, тешко започиње и прати конверзацију, употребљава погрешне речи. Такође, особа губи способност да прати писана и усмена упутства, најчешће не зна која је текућа година, годишње доба, месец, тешко се сналази у превозу и може да има проблема да се снађе у окружењу, као и да нађе своју кућу. Болест се манифестује и тешкоћама препознавања људи, руковања апаратима, кувања и облачења. Оболели имају и проблеме вођења финансијских и административних трансакција, проблеме расуђивања, планирања и доношења одлука. Код оболелих од Alchajmеrovе болести могу да се јаве и психијатријски симптоми као што су депресија, апатија, халуцинације, агресија, халуцинације, постојање погрешних уверења, као на пример да је оболели покраден. Како болест напредује, симптоми постају све израженији, самосталност оболелог је све више нарушена, те бригу о оболелом преузимају његови ближњи, објашњава професорка Семниц.

У Клиничком центру Војводине, пацијенти оболели од деменције лече се на Клиници за неурологију, а некада и на Клиници за психијатрију. Свеобухватно збрињавање ових пацијената се највише обавља у некадашњем Центру, а данашњем Кабинету за деменције и поремећаје памћења, који функционише у оквиру Клинике за неурологију КЦВ и који ове године обележава тачно 10 година рада. Шеф Кабинета је професорка др Марија Семниц.

Не означава свака заборавност коју приметимо почетак Alchajmеrovе болести. Како би се потврдило шта је узрок поремећаја памћења, потребно је спровести дијагностичке претраге које укључују крвне анализе, снимање мозга компјутеризованом томографијом или магнетном резонанцом мозга и процену неуропсихолошких функција.

Иако постоји велики број клиничких студија, још увек није пронађена узрочно заснована терапија Alchajmеrovе болести. Лекови који се код Alchajеrmovе болести примењују, утичу на поремећај на нивоу можданих трансмитера, и доводе до извесне стабилизације симптома. Важно је знати да примена ових лекова не подразумева излечење од деменције. Од изузетне је важности добра информисаност ближњих о обележјима болести, принципима комуникације са оболелим и начину како оболелом помоћи, напомиње др Живановић.

Љубица Петровић