Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti: I zaboravnost je bolest

Epidemiološke studije pokazale su da u Americi jedna od 10 osoba starih od 65 godina života ima Alchajmerovu bolest.

Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti obeležava se 21. septembra svake godine, kada naučna i stručna javnost, oboleli i njihovi bližnji apeluju na društvenu zajednicu da se ujedini u borbi protiv ove bolesti.

Alchajmerova bolest je sporo progresivna neurodegenerativna bolest i najčešća demencija, koja obuhava od 60 do 80 odsto svih demencija. Demencija podrazumeva oštećenje intelektulanih sposobnosti, ponašanja i ličnosti, dovoljnog stepena da kod obolelog narušavaju funkcionalnost u svakodnevnom životu. Demenciju mogu da izazovu različita stanja, od neurodegenerativnih demencija kakva je Alchajmerova bolest, preko vaskularnog oštećenja mozga, bolesti žlezda s unutrašnjim lučenjem, bolesti metabolizma, manjka vitamina i drugih ređih oboljenja. Alchajmerova bolest nastaje kao posledica taloženja patoloških belančevina u mozgu, nazvanih beta-amilod i tau proteina. Medicina danas raspolaže znanjima o faktorima rizika za Alchajmerovu bolest i oni se dele na one na koje ne možemo da utičemo kao što su genetski razlozi i one na koje možemo da utičemo, a to su visok krvni pritisak, šećerna bolest, gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost, depresija i nizak stepen obrazovanja, kaže upravnik Klinike za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine docent dr Željko Živanović.

Kako bi se sprečili kognitivni poremećaji i demencija, potrebno je da se leče visok pritisak, visoke masnoće, šećerna bolest, gojaznost, preporučuje se i redovna fizička aktivnost, kao što su šetnja, ples, plivanje i druge aktivnosti, važna je zdrava ishrana, vežbanje mozga, tako što će se učiti nove veštine ili novi jezik, kao i uživanje u društvenim aktivnostima.

Učestalost Alchajmerove bolesti raste sa starošću tako da je u populaciji starih 65 do 74 godine učestalost ove bolesti tri odsto, u populaciji starih 75 do 84 godine života ona iznosi 17 odsto, dok se kod starijih od 85 godina života ova bolest javlja sa učestalošću od 32 procenta. Dve trećine obolelih od Alchajmerove bolesti su ženskog pola. Nažalost, precizne podatke za našu zemlju još uvek nemamo, ali se procenjuje da u Srbiji ima oko 100.000 osoba obolelih od demencije, kaže šef Kabineta za demencije i poremećaje pamćenja Klinike za neurologiju KCV profesorka dr Marija Semnic.

Tipično ispoljavanje Alchajmerove bolesti kod osoba starijih od 65 godina života, podrazumeva poremećaj pamćenja za skorašnje informacije, činjenice i celokupne događaje, koje se podmuklo javlja na početku bolesti i postepeno pogoršava tokom cele bolesti, uz manifestovanje drugih simptoma. Obolela osoba ima teškoće u pronalaženju reči, teško započinje i prati konverzaciju, upotrebljava pogrešne reči. Takođe, osoba gubi sposobnost da prati pisana i usmena uputstva, najčešće ne zna koja je tekuća godina, godišnje doba, mesec, teško se snalazi u prevozu i može da ima problema da se snađe u okruženju, kao i da nađe svoju kuću. Bolest se manifestuje i teškoćama prepoznavanja ljudi, rukovanja aparatima, kuvanja i oblačenja. Oboleli imaju i probleme vođenja finansijskih i administrativnih transakcija, probleme rasuđivanja, planiranja i donošenja odluka. Kod obolelih od Alchajmerove bolesti mogu da se jave i psihijatrijski simptomi kao što su depresija, apatija, halucinacije, agresija, halucinacije, postojanje pogrešnih uverenja, kao na primer da je oboleli pokraden. Kako bolest napreduje, simptomi postaju sve izraženiji, samostalnost obolelog je sve više narušena, te brigu o obolelom preuzimaju njegovi bližnji, objašnjava profesorka Semnic.

U Kliničkom centru Vojvodine, pacijenti oboleli od demencije leče se na Klinici za neurologiju, a nekada i na Klinici za psihijatriju. Sveobuhvatno zbrinjavanje ovih pacijenata se najviše obavlja u nekadašnjem Centru, a današnjem Kabinetu za demencije i poremećaje pamćenja, koji funkcioniše u okviru Klinike za neurologiju KCV i koji ove godine obeležava tačno 10 godina rada. Šef Kabineta je profesorka dr Marija Semnic.

Ne označava svaka zaboravnost koju primetimo početak Alchajmerove bolesti. Kako bi se potvrdilo šta je uzrok poremećaja pamćenja, potrebno je sprovesti dijagnostičke pretrage koje uključuju krvne analize, snimanje mozga kompjuterizovanom tomografijom ili magnetnom rezonancom mozga i procenu neuropsiholoških funkcija.

Iako postoji veliki broj kliničkih studija, još uvek nije pronađena uzročno zasnovana terapija Alchajmerove bolesti. Lekovi koji se kod Alchajermove bolesti primenjuju, utiču na poremećaj na nivou moždanih transmitera, i dovode do izvesne stabilizacije simptoma. Važno je znati da primena ovih lekova ne podrazumeva izlečenje od demencije. Od izuzetne je važnosti dobra informisanost bližnjih o obeležjima bolesti, principima komunikacije sa obolelim i načinu kako obolelom pomoći, napominje dr Živanović.

Ljubica Petrović