Удружење „Место за мене” помаже самохраним мајкама
– Самохране мајке су веома рањива категорија нашег друштва јер су жене осетљиве током трудноће, али и при самом порођају, као и током прве године. То је једна врло лепа, али тешка животна фаза, а у таквим ситуацијама немати икога да се побрине за тебе је веома тешко – истиче за „Дневник” председница Удружења грађана „Место за мене” Весна Радека.
То новосадско удружење од 2004. године под именом „Изабери живот” помаже женама које су непланирано остале у другом стању, а које су, без подршке партнера или своје породице, ипак одлучиле да роде дете. Пре неколико месеци су променили име у „Место за мене”, но, како каже Весна Радека, задаци удружења остали су исти и подразумевају бесплатно саветовање за жене и бројне хуманитарне акције помоћу којих помажу женама да напуне фрижидер, плате рачуне, купе пелене, причувају децу и друго. Иза поменутог удружења стоје четири жене које су се за потребе саветовања у кризним ситуацијама специјализовале и едуковале, како у Србији, тако и у иностранству.
– Почели смо да делујемо као саветовалиште, али временом смо увиделе да наше речи охрабрења треба да прате и дела, која су почела даривањем половне гардеробе, а онда и обезбеђивањем пелена, млека и других ствари за бебе – наводи Весна Радека. – Најважнији од свега је осећај код жена да нису саме, да имају коме да се обрате када им нешто недостаје, када немају основне ствари за живот или када им се нешто поквари у кући. Тада се ми ангажујемо да нађемо особу која им може помоћи.
Након 16 година рада, Весна Радека истиче да су с многим женама остале у дивним односима те да је неколико пута била и кума на венчањима. Осим тога, чланице њиховог удружења су често задужене за дочек маме и бебе након изласка из породилишта, када се труде да цвећем, балонима, осмехом и загрљајем барем мало надоместе подршку и љубав коју у том тренутку немају од својих најближих. Ипак, некада ни то није довољно јер се дешава да жене којима помажу немају где да живе или живе у веома лошим условима, због чега је Удружење „Место за мене” пре пет година покренуло пројекат који подразумева смештај за труднице и мајке с бебама.
– С пројектом смештаја смо почели сасвим случајно јер смо имали клијенткињу која није имала куд па смо онда ми покушали да нађемо стан за њу јер је, осим бебе на путу, имала и малу девојчицу – напомиње Весна Радека. – Стан изнајмљујемо увек за две жене с децом, због капацитета стана који нађемо, а током ових пет година примили смо десет жена, од којих се нека задржала неколико месеци, док су неке жене остале и дуже од годину. Једном недељно им односимо намирнице, а помажемо им понекад и у тражењу посла, обука или у дошколовању да бисмо им помогли да изађу из тог круга немоћи.
Због све већег броја жена којима је помоћ потребна, као и због потешкоћа са закуподавцима при издавању станова, чланице тог удружења су започеле пројекат којим планирају да отворе мали матерински дом. За ту идеју купљен је плац у Руменки, а у плану је изградња куће довољне за шест жена с децом. Весна Радека истиче да им је жеља да матерински дом „Гнездо за маме” функционише у породичној атмосфери, и додаје да би већи број подсећао на институцију. Она наводи да би матерински домови могли бити важан део националне стратегије за подстицај рађања, и додаје да постоји велики проблем у свести народа о животу нерођеног детета.
– Наше удружење је основано зато што је у Србији уобичајен став да је абортус брзо, јефтино и лако решење у случају непланиране трудноће и да последица нема, што уопште није истина – наглашава Весна Радека. – Жене се јављају нашем удружењу и након абортуса, изненађене колико пате и колико им је тешко због одлуке коју су донеле. Већина њих су већ мајке, и имале су прилику да виде ултразвук бебе у, рецимо, 9. недељи трудноће. Оне имају свест да је ипак у питању било окончање живота, али су им се разлози за абортус тада чинили довољно добрим разлозима, а нико их није упозорио на то да је многим женама искуство абортуса психолошки и емотивно веома тешко искуство. Недовољно се у нашем друштву разговара о тим темама, и свакако је време да то почнемо јер многи стручњаци тврде да се годишње изведе око 150.000 абортуса, што је веома велик број јер се нама роди око 65.000 беба.
Саветница Удружења Весна Николић за „Дневник” наводи да су најчешћи проблеми клијенткиња које им се јаве „покидани” односи, док Весна Радека додаје да је током рада у тим околностима увидела шта значи имати стабилну породицу и какву вредност има добар однос у породици.
Како помоћи или потражити помоћ?
Жене којима је потребна нека врста помоћи или подршке које нуди Удружење „Место за мене” могу се јавити на број 064/2660-201, или пронаħи додатне информације на истоименом сајту или „Фејсбук” профилу Удружења. Исто тако могу да поступе и суграђани који желе да на неки начин помогну самохраним мајкама. Осим тога, Удружење је покренуло и кампању „Напуни флашицу, навијај за живот!”, чија замисао је да се новчићима прикупљеним из флашице коју суграђани могу добити у Удружењу (Кисачка 5/5), купе пелене, храна и козметика за бебе, као и основне намирнице.
– Ако девојка остане у другом стању, она често, размишљајући о томе да ли да настави трудноћу или да је прекине, размишља о квалитету везе у којој је и томе придаје веома велик значај јер, ако виде да веза не функционише, мању шансу дају и детету које треба да се роди, што не би требало да буде тако – каже Весна Николић. – Жене које дођу у већ подмаклој трудноћи, а које су одлучиле да роде, често имају проблема у односима са својом примарном породицом или са супружником, партнером. Имали смо клијенткиње којима је породица све те код њих није било питање да ли ће родити, то се подразумева, иако немају најбоље услове за живот.
К. Ивковић Ивандекић
Фото: Приватна архива
