„Дневник“ у ОШ Душан Радовић: Ђаци одговорни, лако прихватили новине
НОВИ САД: Овогодишњи почетак школске године представљао је посебан изазов за ђаке, родитеље, али пре свега учитеље, наставнике и директоре образовних установа, који су имали задатак да добро организују своје запослене и да створе услове за безбедно одвијање часова.
Иако је било много недоумица, бриге и нервозе, чини се да су се новосадске образовне установе успешно избориле са свим препрекама које је донео коронавирус.
Екипа “Дневника” посетила је јуче највећу основну школу у граду - „Душан Радовић”, коју похађа 1.690 ученика у три објекта смештена у Велебитској, Ченејској и Темеринској улици. Директорка те школе Славољупка Михајловић на почетку је била забринута како ће успети да организује наставу у три зграде и четири смене.
Истини за вољу, прва два-три дана наишли смо на неколико мањих проблема, али сам заједно с мојим стручним тимом у ходу све исправила и прилагодила, па сад функционише како треба, појашњава директорка Михајловић.
Како каже, имала је бојазан да ли ће деца поштовати правила с обзиром на то да је велики број њих из осетљивих група становништва и ромске националности.
Учитељ Марко Јукић, за 36 година рада у образовању први пут се сусрео с оваквом ситуацијом.
Недостаје нам редовна настава јер свакодневно размишљам и планирам како да за 30 минута најбоље што могу пренесем знање и испредајем лекцију, искрен је Јукић, додајући да је деци највише недостајало дружење у школи.
Како каже, ђаци су, за чудо, лако прихватила све новине и придржавају се правила, а посебно га је изненадило што у том узрасту разумеју због чега је битно да се понашају потпуно другачије од уобичајеног.
То значи и да су родитељи код куће „одрадили” посао и упутили их у све што треба да знају, поручује.
По речима Славољупке Михајловић, директори новосадских школа су у сталном контакту, размењују информације, саветују се и помажу једни другима у решавању проблема и сагласни су у томе да нови начин рада у образовним установама у Новом Саду функционише.
Слажемо се да школе треба да раде докле год је могуће, јер је деци потребно дружење с вршњацима, структуриран дан, обавезе, а највише континуитет у учењу пошто су наставници приметили да су понеки ђаци заборавили слова и таблицу множења.
С. Ковач
