„Dnevnik“ u OŠ Dušan Radović: Đaci odgovorni, lako prihvatili novine
NOVI SAD: Ovogodišnji početak školske godine predstavljao je poseban izazov za đake, roditelje, ali pre svega učitelje, nastavnike i direktore obrazovnih ustanova, koji su imali zadatak da dobro organizuju svoje zaposlene i da stvore uslove za bezbedno odvijanje časova.
Iako je bilo mnogo nedoumica, brige i nervoze, čini se da su se novosadske obrazovne ustanove uspešno izborile sa svim preprekama koje je doneo koronavirus.
Ekipa “Dnevnika” posetila je juče najveću osnovnu školu u gradu - „Dušan Radović”, koju pohađa 1.690 učenika u tri objekta smeštena u Velebitskoj, Čenejskoj i Temerinskoj ulici. Direktorka te škole Slavoljupka Mihajlović na početku je bila zabrinuta kako će uspeti da organizuje nastavu u tri zgrade i četiri smene.
Istini za volju, prva dva-tri dana naišli smo na nekoliko manjih problema, ali sam zajedno s mojim stručnim timom u hodu sve ispravila i prilagodila, pa sad funkcioniše kako treba, pojašnjava direktorka Mihajlović.
Kako kaže, imala je bojazan da li će deca poštovati pravila s obzirom na to da je veliki broj njih iz osetljivih grupa stanovništva i romske nacionalnosti.
Učitelj Marko Jukić, za 36 godina rada u obrazovanju prvi put se susreo s ovakvom situacijom.
Nedostaje nam redovna nastava jer svakodnevno razmišljam i planiram kako da za 30 minuta najbolje što mogu prenesem znanje i ispredajem lekciju, iskren je Jukić, dodajući da je deci najviše nedostajalo druženje u školi.
Kako kaže, đaci su, za čudo, lako prihvatila sve novine i pridržavaju se pravila, a posebno ga je iznenadilo što u tom uzrastu razumeju zbog čega je bitno da se ponašaju potpuno drugačije od uobičajenog.
To znači i da su roditelji kod kuće „odradili” posao i uputili ih u sve što treba da znaju, poručuje.
Po rečima Slavoljupke Mihajlović, direktori novosadskih škola su u stalnom kontaktu, razmenjuju informacije, savetuju se i pomažu jedni drugima u rešavanju problema i saglasni su u tome da novi način rada u obrazovnim ustanovama u Novom Sadu funkcioniše.
Slažemo se da škole treba da rade dokle god je moguće, jer je deci potrebno druženje s vršnjacima, strukturiran dan, obaveze, a najviše kontinuitet u učenju pošto su nastavnici primetili da su poneki đaci zaboravili slova i tablicu množenja.
S. Kovač
