Царевић Рудолф и Алфред Брем пре 150 година проучавали птице Ковиљског рита

У завршници петнаестодневног крстарења Дунавом, почев од Копачког рита и Апатина до Фрушке горе, 1878. године у Ковиљ су се искрцали ни мање ни више него аустроугарски престолонаследник Рудолф Франсис Карл Јозеф, син аустроугарског цара Франца Јозефа и војвоткиње Елизабете од Баварске, познатије као Сиси, и чувени природњак Алфред Брем са групом пријатеља, међу којима су били принц Леополд Баварски, гроф Бомбелиус, тадашњи председник немачког орнитолошког друштва и препаратор бечког музеја Ходек Е. Царевић, који је једанаест година касније настрадао под ни до данас најјаснијим околностима, имао је склоности према природним наукама и лову и често је путовао Европом и светом прикупљајући грађу, посебно из орнитологије. Са овог пута он је све до танчина преточио у књигу “Петнаест дана на Дунаву“, први пут објављену 1879. године, оставивши неизбрисив писани траг о фауни Ковиљског рита у другој половини 19. века. Књига обилује описима природе подручја кроз која је експедиција пролазила, тако да се добија потпуна слика о тим крајевима у то доба.

Помоћник директора Покрајинског завода за заштиту природе Слободан Пузовић каже да се верује да је Брем помагао као стручњак престолонаследнику око писања, али то не умањује значај дела.

- Рудолф  је био веома цењен у тадашњим природњачким круговима – каже Пузовић. - Доста се залагао и проучавао птице, природу, али и ловио. У  19. и почетком 20. века, то треба нагласити да не би данас било погрешно схваћено, проучавање птица и других животиња било је уско повезано са одстрелом. Оптичка техника у то време није била развијена као што је данас. Једна од кључних метода проучавања птица и природе, био је лов. Птица се одстрели, па се на основу тога идентификује врста, пол, старост и то је доказ да је ту живела, и оне су обавезно препариране. У њиховој пратњи  су обавезно били препаратори.

У првом поглављу путописа, који је подељен на 15 делова, за сваки дан по једно, царевић Рудолф објашњава разлоге за такав подухват.

„Почетком априла 1878. одлучио сам да организујем ловачку експедицију на подручје Доњег Дунава. Идеја да ово подручје погледам и проучим с орнитолошког становишта није била нова. Зеленбор је већ годинама ишао тамо скупљајући за потребе царског двора. И Ходек, познати препаратор ишао је сваке године у пролеће Дунавом кроз Мађарску и Словачку. Сматрам да та  дивљина пружа љубитељима природе толико бајних слика, а истраживачима богат материјал и неузнемиравана места за осматрање”, навео је Рудолф.

Вредан пажње је његов запис шестог дана од поласка из Беча, а кренули су 22. априла, о Черевићу.

„На десној обали, у селима на обронцима брда, било је живо, звона су звонила, а прангије пуцале. Између винограда и око насеља кретали су се људи у шареној одећи. Православци су прослављали први дан Укрса. Птичији свет је био живахан у овом лепом дану. Видели смо много чапљи и вивака како лете изнад леве обале Дунава. Веома смо се обрадовали када смо у небеском плаветнилу видели сурог орла. Убрзо, као да га прати, ево и орла крсташа. Радост нас је обузела јер смо тада са сигурношћу знали  да смо стигли на подручје орлова. Посматрајући орлове допловлили смо до Черевића, а потом запрежним колима кренули ка Фрушкој гори. До сусрета са првим орлом није дошло у Фрушкој гори у природи него у ловачкој кући грофа Котека. Домаћин је са поносом показао на препарат белоглавог супа који је пре неколико година одстрељен на Фрушкој гори”, написао је царевић.

После четвородневног боравка по Фрушкој гори и Черевићу експедиција се запутила даље, кратко се задржала у Футогу и Каменици, прошла поред Петроварадинске тврђаве, а у Сремским Карловцим преноћила,  јер им ноћ није дозвољавала даљи пут.

„Жалили смо што се раније нисмо пробудили. Особље брода нас је известило да смо неколико пута прошли поред острва где су на пешчаним брежуљцима  били орлови белорепани. На једном од острваца бројали су чак шест оваквих птица. Убрзо смо стигли у Ковиљ. Пристали смо, од села су нас одвајали рукавац и острво, те смо изградили пешачки мост. Куће су биле мале и као да су извиривале из мочваре. Само две цркве и манастир издвајали су се из целог комплекса. Чим смо се искрцали из брода кренули смо запрежним колима у познате ковиљске шуме. Поделили смо се. Научници су остали поред обале да обиђу ритске шуме, а Леополд и ја кренули смо даље. Прошли смо кроз село. На ивици села почињала је пустара, а у даљини шума у којој смо намеравали да ловимо”, забележио је прстолонаследник.

Како су се приближавали шуми, тако су се смењивале птичје врсте. Тек што су запазили орла крсташа, наишли су на гнезда орла белорепана и друге грабљивице.   „Док сам боравио у шумама Ковиља научници су били у мочварном делу. Ту су уловили еју мочварицу, мрку чапљу, гака, црну чигру као и разне врсте трстењака. Посебну пажњу је привукла колонија ражња. Брем је цео дан посматрао белу сеницу и њено понашање око гнезда, јер му је то била прва прилика да је гледа у слободи”, пише Рудолф.

Брем је приликом боравка у Ковиљу време трошио и на нешто сасвим другачије од онога што је био примарни предмет његовог интересовања. На обали је окупио локално становништво како би забележио њихову народну игру – коло. Убрзо потом укрцали су се на брод и кренули узводно ка Северу. Петнаестог дана стигли су у Будимпешту и возом вратили у Беч, носећи орла крсташа, јастреба кокошара, орла белорепана, патуљастог орла, црну луњу, еју мочварицу, мрку чапљу, гака и црну чигру из Ковиља. 

 Зорица Милосављевић