Око ТВ око: Живот је маскенбал

Маске су и симбол Венеције, града који је много пропатио. Маске налик на кљун коришћене су током великих епидемија куге, а касније је маска постала део карневала у Венецији. И сад, кад се осврнемо, свуда је карневал око нас. Много је еротских сцена снимано под маскама, сетимо се само „Окупације у 26 слика” . А у српској порнографији снимљен је један филм на ту тему - оне ствари, корона и маска. Корона порно-филмови су постали хит на Порн хабу. Вечита борба ероса и танатоса. Вечита мука да ли ћемо да будемо депресивни и да плачемо или ћемо да певамо у некој баштици на отвореном где свира лепа морска музика и сви су на пристојној дистанци.

Угоститељи су се сетили па организују пројекцију филмова на отвореном. Мене су у таквим ситуацијима увек нервирали они бахати у друштву. Сви носимо маске, али ће увек да се појави појединац који ће да тера инат. Зато сам за кажњавање одраслих, безобразних и бахатих, а не деце и родитеља. Требало би казнити оне који не носе маске где треба, а увео бих и строге казне за све оне које зарађују на маскама. Како је сада цена маски пала скоро за половину кад су креативни људи кренули да шију дивне маске и кад је настала велика понуда на тржишту. Тако ми је било лепо кад сам видео драге колеге из „Дневника” који су радили с маскама које су добили на поклон од Fashion weeka. Тада маске није било ни за лек.

Мене лично је највише обрадовала маска од моје драге пријатељице из „Југотона” Наталије Цајић све у стилу птичице и „Нове плоче”. Маска је постала и модни детаљ. Али су ме страшно нервирали градски шминкери који су маске носили око руке и правили се важни јер су им биле модни детаљ уз бермуде и папуче. Сад се јавља и теорија завере да ли је све измишљено да би неко зарадио на маскама? Има и профитера, али ми се свидео потез поштених продаваца на Футошкој пијаци који су мојој колегиници Милици вратили дечију маску коју је заборавила. Дивни поштени, коректни људи који живе од свог рада и креативности. А било је и оних који су продавали по нету оне свемирске маске са чеповима за хиљаду динара када то није могло регуларно да се набави у апотеци. Било ми баш криво што на почетку епидемије нисам познавао Младена Мијатовића са Пинка да га питам  да ми набави неки визир. Платићу поштено или да то тражим преко Инстаграма од ди-џеј Жекса? Кад сам упознао чар платнених маски почео сам да их скупљам као што сам скупљао некад беџеве. Мени је маска пуно сметала у почетку, док нисам пробао више модела, хирушка се брзо цепала, обишао сам цео град да нађем модел који ми одговара. У том тражењу, пошто сам и на отвореном носио маску, десила ми се једна сјајна ствар - помоћу маске сам лакше савладао моју муку са амброзијом. Једноставно живот с маском је постао лакши. Могао сам и да излазим, а амброзија је престала да буде толико неподношљива.

Постојале су и идиотске ситуације где нисмо могли да чујемо докторе у телевизијским емисијама јер су носили маске и кад треба и кад не треба. Зато ми је било сјајно гостовање увек транспарентне докторке Данице Грујичић која је отворено код Срђана Предојевића на Првој телевизији причала о томе како је прележала корону и победила је уз помоћ парацетамола. Али је била на дистанци и лепо је објаснила зашто у том тренутку не носи маску. Увек радо погледам Дневник хрватске Нове ТВ јер тамо нико не носи маску док разговора с новинарима, али имају сјајно решење за интервју уз дугачке микрофоне. Зашто на Балкану мора од свега да се прави циркус па и око ношења маски. Наравно, много ми је помогло што сам гледао „Здрави са докторком Катарином Бајец” на Првој телевизији.

Дефинитвно су пале многе маске. И показало се какви су људи и каквих карактера има. Ко би да заради на људској муци и купи џип, а ко је остао човек и хуманиста. Да је маска неопходна показује и статистика оболелих од короне. Колико је превенција битна, види се по бројкама. Али ми је било страшно да се родитељима мале деце и школараца прети због превентивних мера око ношења маски и да се писало и одузимању деце од родитеља. Нисам се нешто начитао вести да је кажњен неки власник клуба пун лове који је пуштао људе на концерте, а да није све безбедно. Двоструки аршини. Нису иста правила за све. Дотле власници клубова могу да организују хепенинге. Певачица Теодора Џехверовић је одговорила доктору Предрагу Кону који је био љут због масовних окупљања у Смедереву и Врњачкој Бањи. Поменута певачица која и сама носи маску у једном од спотова која има 43 милиона прегледа, дозволила је себи да полемише с доктором. Неће нас средити корона колико ће нас докусурити наш менталитет. А лепо је то описао Душко Трифуновић у песми „Тешке индустрије” – „Живот је маскенбал, људи су криви с туђом маском лакше се живи”.

Александар Филиповић