Настава за децу са сметњама индивидуална или у мањим групама
Иако се очекивало другачије због сложености образовног процеса условљеног специфичним случајевима који захтевају индивидуални приступ, Министарство просвете није припремило посебне препоруке за школе које похађају деца са инвалидитетом и интелектуалним сметњама, већ им је, као и осталим образовним установама, дата аутономија у доношењу одлуке о моделу организовања наставе.
То значи да мере којих се држе редовне школе важе и за њих, иако су ђаци у њиховим клупама често оптерећени мултиплицираним здравственим потешкоћама. С тим у вези, претпостављало се да ће највећи проблем бити објаснити им колико је важно ношење маски и одржавање дистанце, будући да су нека од њих хиперактивна или немају појам личног простора.
Помоћник директора и руководилац смене у новосадској ШОСО „Милан Петровић” Саша Рудаљевић каже да 90 одсто ученика, према опредељењу својих родитеља, прати наставу у школи, а с обзиром на то да располажу довољно великим простором, те да групе ученика и иначе нису велике, није им био проблем да примене потребне мере.
– Због трпезарије, имамо четири велика одмора – додаје Рудаљевић. – Након два 30-минутна часа је пауза за прву групу ђака, а после трећег и четвртог часа за другу, како би на сваком великом одмору ужинао по један разред. Што се тиче маски, настојимо да их носе док се крећу по школи, а у осталим ситуацијама им максимално излазимо у сусрет. Како би сви били безбедни, помажу нам лични пратиоци и колеге које држе индивидуалну наставу.
Теодора Мајсторац, лични пратилац средњошколца који похађа ШОСО „Милан Петровић”, објаснила је да се то посебно односи на децу која имају алергијске реакције или отежано дишу из других разлога, што се потврђује лекарском дијагнозом.
На почетку школске 2020/2021. године умногоме им је помогло искуство које су стекли у јеку пандемије.
– За дневни боравак, који је као сервис за организовање слободног времена ученика радио и током маја, јуна и летњег распуста, правили смо мање групе, те максимално редуковали наставна средства и играчке, користивши само пластичне и дрвене, јер се лакше дезинфикују. Као и тад, гледаћемо да што више времена проводе напољу. Имамо сензорну башту у дворишту школе и док год буде лепо време, ми ћемо је максимално користити – каже Рудаљевић.
За ђаке који су изабрали учење на даљину, школа ће применити модалитете рада које је развила током периода ванредног стања, али исто тако припремати и достављати штампани материјал ученицима који немају потребне техничке могућности, уз редован контакт са родитељима како би их оснажили да пруже подршку деци која су остала код куће.
– Код нас има много деце са хроничним болестима, па су родитељи уплашени, те се, бар у септембру, десет одсто њих одлучило за онлајн наставу – додаје саговорник.
С. Милачић