Лакић: И даље ћу се бавити српском заједницом у Хрватској

Како пише Привредник, гласило Срба у Хрватској, Лакић је од 2017. године редовно организовала посете и летње школе за малишане из Хрватске, од Кашића и Ислама Грчког преко Уздоља, Крњака до Вуковара.



Кроз различите програме које је покренула прошло је више од 250 деце, и то из 23 села и града широм Хрватске, од Далмације па до Славоније, када су боравећи у Београду учили о српском језику, књижевности, култури и историји, посећивали различите институције, имали прилику да се сусретну и са разлицитим спортистима, јавним личностима.



Упитана како су изгледале посете малишана Београду које је организовала и какве су биле њихове реакције, Лакић каже да се искрено нада да су се малишани у те своје градиће и села враћали са јачом вољом и жељом да очувају свој идентитет.



"То ми је био циљ са овим програмима. Те 2017. године када је програм тек почео, примио их је и председник Републике Србије, а четири године касније, позвао ме је и пружио прилику да се и професионално посветим овоме и да из ове институције наставим да радим на повезивању младих из Србије и Хрватске и креирам још неке различите програме, све у циљу да повезујемо нашу младост где год да је она", рекла је Лакић за информативни портал Срба у Хрватској.



Навела је да млади Срби у Хрватској, млади Срби избегли из Хрватске и они који су у Србији рођени имају различита искуства, али да сви они имају љубав и поштовање према својој матици, према Србији.



За разлику од својих вршњака који живе данас у Хрватској, Лакић је рекла да она може слободно да пише и на латиници и на ћирилици, може да каже шта год жели и да обуче који год дрес жели.



"Могу у овом великом и слободном граду Београду да кажем било шта и да се не плашим да ће ми се нешто десити или да ће осванути неки морбидни графит и слично. Мислим да је управо то разлика – тај грч који наши млади имају у Хрватској. Ја га у Србији немам. Они имају и страх да испоље свој идентитет", навела је Лакић.



Сматра да ту матица може да помогне управо оваквим програмима које је она радила, да их упозна још ближе са српским језиком, културом и историјом, али и да им се приближе великани који су оставили велики траг у историји, а потичу управо из места у којима они живе, попут патријарха Павла из Славоније, Милутина Миланковица из Даља, Тесле из Смиљана, Саве Шумановића из Винковаца, добротвора Владимира Матијевића са Кордуна…



Каже да крајишка заједница данас развија Србију на најбољи могући начин, да су у њеном школском одељењу у Батајници, половина њих били крајишка деца, а да су данас сви успешни људи у различитим пословима.



"Сви су се некако снашли. И не чудим се. Зато што смо борбени и темпераментни, зато смо и успели да превазиђемо трагедију која нам се десила. Па дошли смо пре 25 година на голу ливаду и погледајте шта смо створили од насеља Бусије! Потпуно нове домове", рекла је Лакић.



Навела је да је Србија након две деценије постала довољно слободна и независна да ствари назива правим именом и брани своје гробове, те да је "Олуја" злочин и највеће етничко чишћење после Другог светског рата.



"Злочин се не прославља. Зато сам и рекла да нису сви гестови и речи у Хрватској овог несрећног августа били на правом месту и у право време", рекла је Лакић.



Важно је, каже, да сваког августа на достојанствен начин, уједињен српски народ из Србије и Српске обележава наша страдања из прошлости.



"Шаљемо на тај начин важну поруку да желимо само мир, али и да нећемо ћутати о страшним злочинима који су нам се десили јер поштујемо себе", рекла је Лакић.



Поводом недавног говора саборске заступнице Ање Шимпраге у Хрватској, који је ођекнуо и у Србији, а која је испричала свој доживљај и искуство Олује, Лакић каже да је прича Шимпраге била јако емотивна и да је била у право време и на правом месту.



Привредник наводи да су у размаку од свега неколико дана Сања Лакић и Ања Шимпрага, две девојчице које су биле део несрећне "олујне“ колоне, 25 година касније обе положиле заклетве у парламенту.