Lakić: I dalje ću se baviti srpskom zajednicom u Hrvatskoj

Kako piše Privrednik, glasilo Srba u Hrvatskoj, Lakić je od 2017. godine redovno organizovala posete i letnje škole za mališane iz Hrvatske, od Kašića i Islama Grčkog preko Uzdolja, Krnjaka do Vukovara.



Kroz različite programe koje je pokrenula prošlo je više od 250 dece, i to iz 23 sela i grada širom Hrvatske, od Dalmacije pa do Slavonije, kada su boraveći u Beogradu učili o srpskom jeziku, književnosti, kulturi i istoriji, posećivali različite institucije, imali priliku da se susretnu i sa razlicitim sportistima, javnim ličnostima.



Upitana kako su izgledale posete mališana Beogradu koje je organizovala i kakve su bile njihove reakcije, Lakić kaže da se iskreno nada da su se mališani u te svoje gradiće i sela vraćali sa jačom voljom i željom da očuvaju svoj identitet.



"To mi je bio cilj sa ovim programima. Te 2017. godine kada je program tek počeo, primio ih je i predsednik Republike Srbije, a četiri godine kasnije, pozvao me je i pružio priliku da se i profesionalno posvetim ovome i da iz ove institucije nastavim da radim na povezivanju mladih iz Srbije i Hrvatske i kreiram još neke različite programe, sve u cilju da povezujemo našu mladost gde god da je ona", rekla je Lakić za informativni portal Srba u Hrvatskoj.



Navela je da mladi Srbi u Hrvatskoj, mladi Srbi izbegli iz Hrvatske i oni koji su u Srbiji rođeni imaju različita iskustva, ali da svi oni imaju ljubav i poštovanje prema svojoj matici, prema Srbiji.



Za razliku od svojih vršnjaka koji žive danas u Hrvatskoj, Lakić je rekla da ona može slobodno da piše i na latinici i na ćirilici, može da kaže šta god želi i da obuče koji god dres želi.



"Mogu u ovom velikom i slobodnom gradu Beogradu da kažem bilo šta i da se ne plašim da će mi se nešto desiti ili da će osvanuti neki morbidni grafit i slično. Mislim da je upravo to razlika – taj grč koji naši mladi imaju u Hrvatskoj. Ja ga u Srbiji nemam. Oni imaju i strah da ispolje svoj identitet", navela je Lakić.



Smatra da tu matica može da pomogne upravo ovakvim programima koje je ona radila, da ih upozna još bliže sa srpskim jezikom, kulturom i istorijom, ali i da im se približe velikani koji su ostavili veliki trag u istoriji, a potiču upravo iz mesta u kojima oni žive, poput patrijarha Pavla iz Slavonije, Milutina Milankovica iz Dalja, Tesle iz Smiljana, Save Šumanovića iz Vinkovaca, dobrotvora Vladimira Matijevića sa Korduna…



Kaže da krajiška zajednica danas razvija Srbiju na najbolji mogući način, da su u njenom školskom odeljenju u Batajnici, polovina njih bili krajiška deca, a da su danas svi uspešni ljudi u različitim poslovima.



"Svi su se nekako snašli. I ne čudim se. Zato što smo borbeni i temperamentni, zato smo i uspeli da prevaziđemo tragediju koja nam se desila. Pa došli smo pre 25 godina na golu livadu i pogledajte šta smo stvorili od naselja Busije! Potpuno nove domove", rekla je Lakić.



Navela je da je Srbija nakon dve decenije postala dovoljno slobodna i nezavisna da stvari naziva pravim imenom i brani svoje grobove, te da je "Oluja" zločin i najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.



"Zločin se ne proslavlja. Zato sam i rekla da nisu svi gestovi i reči u Hrvatskoj ovog nesrećnog avgusta bili na pravom mestu i u pravo vreme", rekla je Lakić.



Važno je, kaže, da svakog avgusta na dostojanstven način, ujedinjen srpski narod iz Srbije i Srpske obeležava naša stradanja iz prošlosti.



"Šaljemo na taj način važnu poruku da želimo samo mir, ali i da nećemo ćutati o strašnim zločinima koji su nam se desili jer poštujemo sebe", rekla je Lakić.



Povodom nedavnog govora saborske zastupnice Anje Šimprage u Hrvatskoj, koji je ođeknuo i u Srbiji, a koja je ispričala svoj doživljaj i iskustvo Oluje, Lakić kaže da je priča Šimprage bila jako emotivna i da je bila u pravo vreme i na pravom mestu.



Privrednik navodi da su u razmaku od svega nekoliko dana Sanja Lakić i Anja Šimpraga, dve devojčice koje su bile deo nesrećne "olujne“ kolone, 25 godina kasnije obe položile zakletve u parlamentu.