Други роман Бечејца Драгана Савовића Драговића

- „Првенац“ у литерарном раду, роман „Туђ“, изашао је из штампе 2017. године и како је доживео друго издање то ме је охрабрило да наставим с писањем - отвара причу Драган Савић Драговић. - Први роман је имао аутобиографски садржај, а песме и приче после њега, и овај други роман продукт су моје нове потребе за писањем. Кажем нове потребе, јер ја сам металац, тачније металостругар који је читав живот радио и здравље изгубио у „Фадипу“, и као инвалидски пензионер писањем сам почео да се бавим од 2015. године. У почетку сам имао неке аутобиографске прибелешке и на наговор пријатељице све систематозовао и сместио између корица романа „Туђ“. Сада свако слободно време користим да пишем, а песме и приповетке објављујем по разним књижевним зборницима,

Према речима Мирјане Штефаницки Антонић, која је написала уводну реч за роман „Кад ђурђевак замирише“, реч је о делу с породичним, психолошким и социјалним елементима који има 18 поглавља. О самом аутору каже да ради нешто лепо и узвишено и своју животну мисију на овај начин испуњава. Роман „Кад ђурђевак замирише“ оплеменила је ауторова супруга сликарка аматерка Драгана Станојев Савић са десетак илустрација.

Бечејци Драгана познају као врсног пчелара, а они који посећују православни храм посвећен Светом великомученику Георгију, и као човека који је био десна рука свештенству током литургија. Ипак, имајући у виду да ради с пчелама, не чуди што је по читав дан заузет, али и што успева да се организује, те помири и подмири све обавезе, чак стигне и да пева у црквеном хору.

- Наша породица има 90 кошница и свакодневно се има посла око њих, па је то разлог што сам сада све мање у цркви. Пчеле износимо на испашу по обронцима Фрушке горе кад је сезона багрема и липе, а у бечејском атару су када цветају уљана репица и сунцокрет. Писање ми, такође, чини задовољство и поклањам му пажњу. Дан пролети - закључује Драган Савић Драговић.

Текст и фото: В. Јанков