Drugi roman Bečejca Dragana Savovića Dragovića

- „Prvenac“ u literarnom radu, roman „Tuđ“, izašao je iz štampe 2017. godine i kako je doživeo drugo izdanje to me je ohrabrilo da nastavim s pisanjem - otvara priču Dragan Savić Dragović. - Prvi roman je imao autobiografski sadržaj, a pesme i priče posle njega, i ovaj drugi roman produkt su moje nove potrebe za pisanjem. Kažem nove potrebe, jer ja sam metalac, tačnije metalostrugar koji je čitav život radio i zdravlje izgubio u „Fadipu“, i kao invalidski penzioner pisanjem sam počeo da se bavim od 2015. godine. U početku sam imao neke autobiografske pribeleške i na nagovor prijateljice sve sistematozovao i smestio između korica romana „Tuđ“. Sada svako slobodno vreme koristim da pišem, a pesme i pripovetke objavljujem po raznim književnim zbornicima,

Prema rečima Mirjane Štefanicki Antonić, koja je napisala uvodnu reč za roman „Kad đurđevak zamiriše“, reč je o delu s porodičnim, psihološkim i socijalnim elementima koji ima 18 poglavlja. O samom autoru kaže da radi nešto lepo i uzvišeno i svoju životnu misiju na ovaj način ispunjava. Roman „Kad đurđevak zamiriše“ oplemenila je autorova supruga slikarka amaterka Dragana Stanojev Savić sa desetak ilustracija.

Bečejci Dragana poznaju kao vrsnog pčelara, a oni koji posećuju pravoslavni hram posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju, i kao čoveka koji je bio desna ruka sveštenstvu tokom liturgija. Ipak, imajući u vidu da radi s pčelama, ne čudi što je po čitav dan zauzet, ali i što uspeva da se organizuje, te pomiri i podmiri sve obaveze, čak stigne i da peva u crkvenom horu.

- Naša porodica ima 90 košnica i svakodnevno se ima posla oko njih, pa je to razlog što sam sada sve manje u crkvi. Pčele iznosimo na ispašu po obroncima Fruške gore kad je sezona bagrema i lipe, a u bečejskom ataru su kada cvetaju uljana repica i suncokret. Pisanje mi, takođe, čini zadovoljstvo i poklanjam mu pažnju. Dan proleti - zaključuje Dragan Savić Dragović.

Tekst i foto: V. Jankov