Награда “Меша Селимовић” уручена Владимиру Пишталу

Свечано уручење награде за најбољу књигу у 2019. години одржано је на месту срушене Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду.



Додела великог признања била је планирано за 16. март у Народном позоришту у Београду, али је одложена због пандемије ковида 19 и увођења ванредног стања.



Главни и одговорни уредник „Новости“ Милорад Вучелић предао је награду аутору Пишталу, која се састоји из плакете, статуете и новчаног износа.



„Веома сам се обрадовао када сам примио ову вест још у марту када је требало да буде организована додела у Народном позоришту, да би ми касније јавили из организације да је боље да не путујем, у овој ситуацији, и након тога се десила забрана за окупљање више од 50 људи“, присећа се Пиштало како је све почело.



Аутор који живи и ради у Америци као професор светске и америчке историје на универзитету Вустер, Масачусетс, истакао је да је тако игром судбине дошло до промене локације за уручење награде и сада му је веома мило да је баш на овом месту.



„Ово ми је један од најдражих простора у граду из више разлога: ту је улица коју је време заборавило, са лепом статуом Косанчић Ивана, која је једном била украдена и затим враћена, наравно и дивна библиотека, а улица је и физички изузетно лепа“, надахнуто је у свом поетском стилу подвукао аутор награђене књиге.



„Размишљајући о својој књизи, питам се шта значи Џокер, а то је увек нешто неочекивано, потенцијалност, да човек устане једног јутра пун наде да ће се нешто десити, а не са угашеном надом“, анализира аутор, такође и добитник Нинове награде за роман „Тесла, портрет међу маскама“.



Пиштало подвлачи да је његова књига заправо о смеху, и да сви ми живимо са смехом као великом мистеријом, и он нас одржава као и хлеб, и да су многи мислиоци водили разговоре о смеху у покушају да га одгонетну.



Тако је легендарни глумац и редитељ Чарли Чаплин увек говорио да је један дан без смеха изгубљен дан, док је филозоф Фридрих Ниче имао мисао да је „смех лек“, а Достојевски је говорио да ћемо најбоље упознати човека ако га гледамо како се смеје.



„Јован Дучић је рекао да се чувамо човека који поружни када се смеје, јер смех је створен да улепша човека, и свет око себе“, присећао се Пиштало, ранији добитник и награде „Милош Ђурић“ за превод поезије Чарла Симића.



У свом даљем обраћању, писац преведен на 16 језика, поводом награде причао је управо о свом узору Меши Селимовићу, коме је и посветио свој говор речима „Ваш Дервиш и смрт није оријенталистички, већ егзистенцијалистички роман, природно га је сврстати са „Странцем“, „Мучнином“ или „Женом међу Динама“.“



Подсетимо, више од 60 истакнутих књижевних теоретичара, критичара и историчара предлагало је могуће наслове за награду, а за лауреата, ову књигу есеја у издању куће „Агора“, гласало је њих 19, у конкуренцији од 105 дела из избора Великог жирија.



О делу „Значење Џокера“ говорили су књижевни теоретичари Слађана Јаћимовић и Милета Аћимовић Ивков, као и први човек „Новости“ Вучелић.

Prеthodni добитници награде „Меша Селимовић“ су Милорад Павић, Слободан Селенић, Светлана Велмар Јанковић, Добрица Ћосић, Антоније Исаковић, Иван Б. Лалић, Стеван Раичковић, а од савременика - Рајко Петров Ного, Радован Бели Марковић, Милисав Савић, Мило Ломпар и други.