Nagrada “Meša Selimović” uručena Vladimiru Pištalu

Svečano uručenje nagrade za najbolju knjigu u 2019. godini održano je na mestu srušene Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu.



Dodela velikog priznanja bila je planirano za 16. mart u Narodnom pozorištu u Beogradu, ali je odložena zbog pandemije kovida 19 i uvođenja vanrednog stanja.



Glavni i odgovorni urednik „Novosti“ Milorad Vučelić predao je nagradu autoru Pištalu, koja se sastoji iz plakete, statuete i novčanog iznosa.



„Veoma sam se obradovao kada sam primio ovu vest još u martu kada je trebalo da bude organizovana dodela u Narodnom pozorištu, da bi mi kasnije javili iz organizacije da je bolje da ne putujem, u ovoj situaciji, i nakon toga se desila zabrana za okupljanje više od 50 ljudi“, priseća se Pištalo kako je sve počelo.



Autor koji živi i radi u Americi kao profesor svetske i američke istorije na univerzitetu Vuster, Masačusets, istakao je da je tako igrom sudbine došlo do promene lokacije za uručenje nagrade i sada mu je veoma milo da je baš na ovom mestu.



„Ovo mi je jedan od najdražih prostora u gradu iz više razloga: tu je ulica koju je vreme zaboravilo, sa lepom statuom Kosančić Ivana, koja je jednom bila ukradena i zatim vraćena, naravno i divna biblioteka, a ulica je i fizički izuzetno lepa“, nadahnuto je u svom poetskom stilu podvukao autor nagrađene knjige.



„Razmišljajući o svojoj knjizi, pitam se šta znači Džoker, a to je uvek nešto neočekivano, potencijalnost, da čovek ustane jednog jutra pun nade da će se nešto desiti, a ne sa ugašenom nadom“, analizira autor, takođe i dobitnik Ninove nagrade za roman „Tesla, portret među maskama“.



Pištalo podvlači da je njegova knjiga zapravo o smehu, i da svi mi živimo sa smehom kao velikom misterijom, i on nas održava kao i hleb, i da su mnogi mislioci vodili razgovore o smehu u pokušaju da ga odgonetnu.



Tako je legendarni glumac i reditelj Čarli Čaplin uvek govorio da je jedan dan bez smeha izgubljen dan, dok je filozof Fridrih Niče imao misao da je „smeh lek“, a Dostojevski je govorio da ćemo najbolje upoznati čoveka ako ga gledamo kako se smeje.



„Jovan Dučić je rekao da se čuvamo čoveka koji poružni kada se smeje, jer smeh je stvoren da ulepša čoveka, i svet oko sebe“, prisećao se Pištalo, raniji dobitnik i nagrade „Miloš Đurić“ za prevod poezije Čarla Simića.



U svom daljem obraćanju, pisac preveden na 16 jezika, povodom nagrade pričao je upravo o svom uzoru Meši Selimoviću, kome je i posvetio svoj govor rečima „Vaš Derviš i smrt nije orijentalistički, već egzistencijalistički roman, prirodno ga je svrstati sa „Strancem“, „Mučninom“ ili „Ženom među Dinama“.“



Podsetimo, više od 60 istaknutih književnih teoretičara, kritičara i istoričara predlagalo je moguće naslove za nagradu, a za laureata, ovu knjigu eseja u izdanju kuće „Agora“, glasalo je njih 19, u konkurenciji od 105 dela iz izbora Velikog žirija.



O delu „Značenje Džokera“ govorili su književni teoretičari Slađana Jaćimović i Mileta Aćimović Ivkov, kao i prvi čovek „Novosti“ Vučelić.

Prethodni dobitnici nagrade „Meša Selimović“ su Milorad Pavić, Slobodan Selenić, Svetlana Velmar Janković, Dobrica Ćosić, Antonije Isaković, Ivan B. Lalić, Stevan Raičković, a od savremenika - Rajko Petrov Nogo, Radovan Beli Marković, Milisav Savić, Milo Lompar i drugi.