Анђела Вујовић Angellina, певачица: Популарност ми је дала ветар у леђа

Специфичног гласа и аутентичне појаве Angellina је право освежење које је донело другачији стил и покренуло нови музички талас. Црнокоса певачица рођена је 1997. године у Београду, а јавности се први пут представила још 2013. године као тинејџерка, када је наступала на фестивалу Беовизија заједно са две другарице из разреда. Публика ју је упознала док је забављала гледаоце крај малих екрана наступајући сваке седмице у емисији „Ами Г Show“ на ТВ Пинк.

Прву песму „Потез лош” написала је сама и објавила 2018. године, а до сада је објавила више од 10 композиција. Сама пише текстове и музику за своје песме, а како је једном приликом рекла, свака је аутобиографска и кроз њих се искрено обраћа публици. У својим песмама доноси младалачки полет, али и најлепше емоције у искреним текстовима. За песму „Пиле моје“ почетком године награђена је као најбољи млади извођач. Певачица је недавно учествовала у пројекту „Звезде певају звезде XTRA“ који је реализовао „Радио С“, у оквиру којег је обрадила песму Дина Дворника „Ти си ми у мислима“. На почетку интервјуа за „Дневников“ ТВ магазин Angellina прича колико јој је било изазовно да на потпуно другачији начин обради чувени хит.

– Цео пројекат је једно лепо искуство за мене. Много ми је драго да је баш та песма припала мени, јер је приватно јако волим као и легендарног Дина Дворника. Трудила сам се, заједно са екипом „Радија С“, да је изнесем на потпуно на свој начин и да је освежимо, да људи могу уживати у новом-старом хиту.

У својим песмама нудите јединствен звук, а испоставило се да се он и те како допада публици. Јесте ли страховали како ће се оно што стварате допасти јавности?

– Хвала пуно! Нисам се плашила, јако верујем у то што желим да презентујем и трудим се само да увек будем искрена у томе што радим и да све то радим како осећам. Мислим да на тај начин и допирем до људи јер им заправо дајем део себе.

Како је на вас утицао коронавирус и да ли је пандемија омела планове које сте имали у вези са издавањем свог првог албума?

– Корона нам је одузела свима доста тога, али као и у свакој несрећи постоји ту нешто добро... Баш оно време које нисмо имали за себе и размишљање нам се надокнадило. Била сам креативна, написала сам доста песама, радим на томе да их реализујем. Албум је свакако био планиран да буде пуштен из делова, јесте стопирано мало, али се увек водим тиме „ко зна зашто је то добро”. Чим сам у могућности снимам нешто ново и избацујем. Јесу тешка времена, али људима је потребна музика и обећавам да ће ускоро уживати у другом делу албума.

Да ли морате да правите компромисе зарад маркетинга и успеха или се у стварању песама и градњи каријере водите срцем?

– Компромиси увек постоје. Мени је некад мучно и да будем активна на друштвеним мрежама, па је ипак то највећи вид комуникације са публиком, ван музике коју стварам и негде моја обавеза да правим тај компромис. У музици не волим да идем превише од себе, јер онда то више нисам ја. Волим да се водим осећајем у процесу стварања, јер ћу на тај начин увек бити сигурна у то што сам рекла.

Како вас је дочекала огромна популарност која је дошла већ након прве песме коју сте снимили?

– Није никако утицала на мене, само ми је дала огроман ветар у леђа и помоћ да изгурам то што највише волим да радим. Популарност као таква је предивна ствар, не мора значити да гуши, да нешто много мења... То је до нас. Како кажу: „Дај некоме моћ или пажњу да видиш какав је". Трудим се заиста да останем иста и своја, јер сам се таква и допала публици.

Велику популарност прати и недостатак приватности, али и чињеница да свако може да вам упути коментар. Да ли коментари на друштвеним мрежама могу да се игноришу или ипак умеју да повреде?

– Заиста од самог почетка нисам имала неке грозне коментаре. Наравно да има хејтера. Има их увек, али далеко од тога да су ме неки коментари померили. На почетку је све пипаво, али сада сам већ схватила да то не треба да утиче на мене. Некако чисту и неосновану мржњу увек игноришем. Критику прочитам и волим да је примим уколико је конструктивна за мој напредак.

Рекло би се да много пажње посвећујете екранизовању својих песама. Сматрате ли да музика данас мора да буде и визуелна? Имате ли слику у глави како би спотови требало да изгледају када стварате песму?

– Волим да имам потпуну слику, зато се трудим да имам спотове за своје песме. Увек имам неку слику већ док стварам тако да некада потпуно режирам свој спот, а некада поделим своју слику са редитељем и препустим се јер он то обликује најбоље у складу са могућностима. Све у свему, сваки део тог стваралачког процеса ми је јако занимљив.

Јесте ли до сада урадили неки „потез лош” у каријери који бисте сада променили?

– Сигурно да јесам, брзо се све одиграло, било је доста посла и мање времена за размишљање и реално сагледавање неких ствари у овом послу. Нису то никакве страшне грешке, али сада да ме питате у неке емисије не бих ни ишла, а на нека питања не бих ни одговорила, јер се понекад ствари извлаче из контекста.

Пре неколико година сте уз још две девојке били у трци за српског представника на Евровизији. Да ли бисте и данас волели да се опробате на том највећем музичком такмичењу и какву песму бисте желели да представите Европи?

– Наравно да бих волела! Мени је наша земља јако важна и била би ми највећа част да се у својој сфери борим за то да је представим на најбољи могући начин. Није лак задатак написати песму за Евровизију, али трудила бих се да та нумера не буде само представљање мене, већ представљање и нашег народа. Ту мора бити јачине, храбрости, „улице”, емоције, слоге и генијалности.

Владимир Бијелић