Салони венчаница, музичари, ресторанџије, фотографи без прихода

Само у Новом Саду од почетка године до августа брак је закључило око 300 парова мање у односу на исти период лане. Венчало се 650 парова, а у априлу и мају отказано је 102 венчања, док је 36 на захтев будућих супружника померено за август и септембар, као и за наредну годину.

Пошаст звана ковид 19 није само помрсила рачуне младеницма, шта више, због многобројних ограничења и забрана уведених ради заштите од болести, угрозила је и довела до ивице пропасти многобројне делатности које имају директне везе са организацијом венчања. Први под удар дошли су салони венчаница, од којих неки бележе губитак од 80 одсто.

- Ми и музичари смо највише погођени у том ланцу – каже власница салона венчаница „Каћуша“ у Железничкој улици у Новом Саду Драгана Радосављевић. – Свима је јасно да је ово сезонски посао, док не прође ускршњи пост, готово и да нема изнајмљивања. Прво због ванредног стања месец и по дана нисмо радили, а венчања померена за лето. Када смо се након укидања понадали да ће сутуација кренути набоље, наступио је други талас и болести и отказивања или одгађања термина. Младенци су почели и јесење термине да одгађају за лето и јесен следеће године. Ми смо у губитку 80 одсто. Од читаве привреде у најнезавиднијој смо ситуацији и на нас нико не мисли, јер смо мали.

Радосављевићева каже да јој сада долазе будуће младе које изнајме венчаницу да би за тај чин уз присуство прописаног – минималног броја гостију, ипак биле у венчаним хаљинама, и додаје да им због свега, даје ванредан попуст.

Положај у којем су се нашли салони венчаница током коронавируса, нагнао је власнике на удру­живање. Како каже Драгана Радосавље­вић основано је Удружење салона венчаница Србије, чији чланови не траже од државе да им опрости порезе и доприносе, него само равноправнији положај у односу на друге и кредите са грејс периодом приликом отплате.

У салону „Пепељуга“ у истој улици, стартовали су, кажу, у овој години одлично, а онда је због пандемије наступио фијаско. По речима Кристине Зекоње, раднице у том салону чија власница Данијела Сарић Трајковић, поседује још један у Београду, венчања се отказују по два-три пута, они који то могу, чак за следећу годину их одгађају.

- Око 70 одсто је отказаних венчања – каже Кристина Зекоња. – Приликом склапања уговора плаћа се капара, која се иначе не враћа у случају отказивања, међутим, ми смо и то радили. Сада је то позамашна цифра, о закупу, рачунима, платама и доприносима за раднике, да не говорим. Посла нема, ретко ко изнајми венчаницу да би се сликао, таквих је било неколико примера...

Кристина Зекоња каже да је ова година што се тиче посла завр­шена. Венчања у септембру су отказана, а очекује се да ће се исто десити и с неколицином преосталих. Слично је и са угоститељским објектима, тачније оним који су се специјализовали за изнајмљивање простора и организацију свадби и других прослава. Док ови први уколико имају могућност да услуге пружају на отвореном уз посебне мере и мањи број запослених и гостију, могу да раде, сале за свадбе су под кључем до даљег.

Према речима власника неких од њих, све прославе до краја године су им отказане. За идућу годину има интересовања, али не и резервација и не очекују ништа до марта.

Колико је ситуација лоша, говори податак да неки од оних који се тим послом баве дуги низ година, размишљају и о промени делатности, јер сматрају да од бизниса неће бити ништа док траје оваква ситуација, пошто се људи не усуђују да размишљају о могућности да организују прославе под тим околностима. У ресторану „Дунав“  у Сремским Карловцима имали су ове године једну свадбу у јануару, а од свих већих прослава се одустало с проглашењем пандемије коронавируса. С побољшањем ситуације након укидања ванредног стања закупци су смањивали број места, а потом све дефинитивно отказали. Они који то нису могли из одређених разлога, определили су се за ручкове с десетак гостију. 

И музичари су у овој ситуацији остали кратких рукава. Спасоје Спале Огњановић уз „Филинг бенда“ каже да су им све свирке за ову годину отказане још у марту. Напомиње да његов бенд и он дуго година свирају на таквим скуповима зато што то воле, али им то није основна делатност, па у том смислу нису угрожени као они који од тога живе.

– Што се тиче колега којима је то основни посао, они су остали без хлеба – каже Огњановић. – У великом проблему су поготово они који се породично тиме баве. 

Да има и оних који не гледају тако црно на последице које је ковид-19 изазвао, је и оснивач популарног новосадског бенда који превасходно свира на прославама. Он каже да у сваком послу има успона и падова, а да је посао музичара нарочито неизвестан. Тога су сви свесни и од почетка заједничког рада улагали су свако у неки други бизнис, као гаранцију.

– У целом свету је иста ситуација и ми ту не можемо да променимо ништа, а не вреди ни да кукамо. Треба да покушамо било шта друго да радимо, ако останемо без ичега, да можемо да кажемода смо дали све од себе, ако не успемо – поручује наш саговорник.

По речима фотографа Немање Поткоњака, коронавирус је утицао у многоме и на његов посао.

- Највише посла је требало да имам током априла и маја, кад је била најгора ситуација, и ту сам претрпео огромне губитке – каже Поткоњак. – Као и сви, у јуну сам мислио да ће бити боље и одрадио сам два викенда, међутим, онда су опет уследила отказивања. И сад дефинитивно немам ниједно венчање до краја године. Изузетно је тешка година, попут других, вероватно, не памтим тежу. У оквиру мог студија бавим се и графичким дизајном и припремом за штампу, тако да нисам потпуно остао без прихода, али што се тиче венчања, могао бих рећи да је биланс - нула. Неизвесност је присутна, али сви се надамо да ће следећа година донети какав -такав бољитак.

Само младенци без маски

Како сазнајемо у Матичарској служби у Новом Саду, венчања се обављају у службеним просторијама уз поштовање мера за спречавање ширења ковида -19, а то значи забрану истовременог окупљања више од 10 људи, растојање између њих од метар и по и ношење заштитних маски. Напомињу да постоји одговорност у том смислу и власника угоститељских објеката када се венчања обављају у њима. Будући супружници, додају матичари, имају разумевања за заштитне мере од коронавируса, мада се неретко дешава да матичару поставе питање да ли и они морају да носе маске приликом свог свечаног чина склапања брака  у службеним просторијама.

Фотограф Драган Бурнаћ каже да је изгубио доста послова поготово  у првом таласу рестрикција, али да је то надокнадио чим су престале забране.

–  У јуну, јулу и почетком  августа сам имао довољно посла да могу да живим normalnno – наглашава Бурнаћ. – Не могу да се жалим, без обзира што спадам у мање активне фотографе и не зарађујем велике паре. Како су у августу поново наступиле забране, отказано ми је готово све. У последње време ме зову да забележим крштења, венчања, рођендане с малим бројем званица. Много више губитака имају колеге које раде на велико и имају тимове фотографа.

Као и остали саговорници Бурнаћ сматра да је најгоре то што је све  неизвесно, нико ништа не може да гарантује, па је немогуће и планирати било шта. За неке који се баве организацијом различитих свечаности, каже да су потпуно пропали и почели да распродају опрему. На ивици пропасти су и они који раде с озвучењем.

        Зорица Милосављевић