„Дневник” сазнаје: У овој години у порасту кријумчарење медикамената

Злоупотреба лекова је, на европском нивоу, све већи и озбиљнији проблем с којим се треба ухватити у коштац. Организованих група је све више јер је у тој области криминала профит за починиоце висок, а ризик за откривање и кажњавање релативно мали.

П статистици којом распо­ла­же Управа царина, од почетка ове године заплењено је око пола милиона појединачних доза нелегалних лекова, што износи количину одузету на нашим граничним прелазима током прошле године. Ако се има у виду да је 2018. године заплењено упола мање медикамената, јасно је да је и тај вид кријумчарења у порасту, кажу у Управи царина.

Највећа овогодишња заплена десила се 25. маја на излазу граничног прелаза Богојево, када су цариници, у сарадњи с полицијом, спречили покушај кријумчарења више од 360.000 таблета и више од десет килограма психоактивних лекова сакривених у фабричкој шупљини пода приколице камиона.

Подсетимо, прекршај је откривен након што је на ред за

контролу пристигао камион београдских регистарских ознака, који је, по речима возача, празан кренуо на утовар у Хрватску. Приликом детаљног прегледа, који је ипак уследио, у фабричкој шупљини пода приколице, такозваном кориту, отркривене су две велике путне торбе пуне психоактивних лекова.

Како је тада саопштила Управа царина, у једној од торби пронађено је око 360.000 таблета „ксанакса”, спакованих у 3.620 бочица од по 100 комада. У другој торби пронађене су још две кесе непознатих лекова у ринфузи. У једној кеси је било око седам килограма таблета на бази алпразолама, који је такође на листи психоактивних супстанци, док је друга кеса сличне величине испуњена таблетама непознатог лека у расутом стању.

Без обзира на ванредне околности и границе затво­рене за путнички промет због сузбијања пандемије коронавируса, увек има довољно оних који би желели да искористе ситуацију.

Један од таквих слу­чајева догодио се 24. априла, када су цариници спречили покушај кријумчарења велике количине седатива у танковима за ваздух на приколици камиона београдских регистарских ознака. Случај је откривен захваљујући царинском мобилном скенеру на излазу граничног прелаза Хоргош, када је анализом снимка уочено да у поменутим танковима налази нешто сумњиво, а камион је ка Шведској и Норвешкој превозио ауто-делове, лепак и силосе у деловима. Због тога је спроведен детаљан преглед и када су танкови размонтирани, било је јасно да су оба до врха испуњена психоактивним лековима „ксалол” и „ривотрил”. Тада је укупно откривено 99.652 таблете „ксалола” и 18.890 таблета „ривотрила”.

Средства за потенцију су, осим психоактивних лекова и седатива, веома заступљена у царинским запленама. Током 2019. године заплењено је више од 3.000 кесица, таблета и теглица цијалиса, камагре, вијагре и других препарата, као и преко пет килограма различитих врста турског меда за потенцију.

Пракса показује да је шверц седатива и лекова за потенцију веома исплатив јер се људи устручавају да их набављају легално па пристају да их плаћају скупље код нелегалних до­бављача. Неки подаци чак показују да је шверц медика­мената за потенцију исплативији од кријумчарења дроге. Често су на листи кријумчара и лекови који се због својих опојних својстава злоу­потребљавају, па су, осим „tamola-XX”, ту још и „трамадол”, „ривотрил”, али и „модифинил”, популарно назван „паметна дрога”. На листи најчешће кријумчарених лекова су и они за смирење, попут „ксалола”, „лексилијума”, „лорсилана”, „апаурина”.

Бележи се и знатан број покушаја шверца хормона тестостерона, стероида и анаболика, као и суплемената за бодибилдере, попут разних протеинских препарата.

Велики пораст потрошње лекова и дијететских суплемената у протеклој деценији, општа глобализација и слободна трговина створили су и повољније услове за производњу фалсификованих лекова, који, осим кријумчарским каналима, свој пут до крајњих корисника проналазе све чешће и путем интернета, што такође представља огроман друштвени проблем.

Кризна времена, као што је пандемија коронавируса, додатно мотивише на нечасну и нелегалну зараду од те врсте кријумчарења.

Управа царина настоји да, сходно својим могућностима, стане на пут свима онима који су у том ланцу ради профита спремни чак и на то да свесно угрозе нечије здравље и живот, а постигнути резултати сведоче о томе да цариници јесу озбиљна препрека кријумчарима лекова. 

Д. Николић