„Dnevnik” saznaje: U ovoj godini u porastu krijumčarenje medikamenata

Zloupotreba lekova je, na evropskom nivou, sve veći i ozbiljniji problem s kojim se treba uhvatiti u koštac. Organizovanih grupa je sve više jer je u toj oblasti kriminala profit za počinioce visok, a rizik za otkrivanje i kažnjavanje relativno mali.

P statistici kojom raspo­la­že Uprava carina, od početka ove godine zaplenjeno je oko pola miliona pojedinačnih doza nelegalnih lekova, što iznosi količinu oduzetu na našim graničnim prelazima tokom prošle godine. Ako se ima u vidu da je 2018. godine zaplenjeno upola manje medikamenata, jasno je da je i taj vid krijumčarenja u porastu, kažu u Upravi carina.

Najveća ovogodišnja zaplena desila se 25. maja na izlazu graničnog prelaza Bogojevo, kada su carinici, u saradnji s policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja više od 360.000 tableta i više od deset kilograma psihoaktivnih lekova sakrivenih u fabričkoj šupljini poda prikolice kamiona.

Podsetimo, prekršaj je otkriven nakon što je na red za

kontrolu pristigao kamion beogradskih registarskih oznaka, koji je, po rečima vozača, prazan krenuo na utovar u Hrvatsku. Prilikom detaljnog pregleda, koji je ipak usledio, u fabričkoj šupljini poda prikolice, takozvanom koritu, otrkrivene su dve velike putne torbe pune psihoaktivnih lekova.

Kako je tada saopštila Uprava carina, u jednoj od torbi pronađeno je oko 360.000 tableta „ksanaksa”, spakovanih u 3.620 bočica od po 100 komada. U drugoj torbi pronađene su još dve kese nepoznatih lekova u rinfuzi. U jednoj kesi je bilo oko sedam kilograma tableta na bazi alprazolama, koji je takođe na listi psihoaktivnih supstanci, dok je druga kesa slične veličine ispunjena tabletama nepoznatog leka u rasutom stanju.

Bez obzira na vanredne okolnosti i granice zatvo­rene za putnički promet zbog suzbijanja pandemije koronavirusa, uvek ima dovoljno onih koji bi želeli da iskoriste situaciju.

Jedan od takvih slu­čajeva dogodio se 24. aprila, kada su carinici sprečili pokušaj krijumčarenja velike količine sedativa u tankovima za vazduh na prikolici kamiona beogradskih registarskih oznaka. Slučaj je otkriven zahvaljujući carinskom mobilnom skeneru na izlazu graničnog prelaza Horgoš, kada je analizom snimka uočeno da u pomenutim tankovima nalazi nešto sumnjivo, a kamion je ka Švedskoj i Norveškoj prevozio auto-delove, lepak i silose u delovima. Zbog toga je sproveden detaljan pregled i kada su tankovi razmontirani, bilo je jasno da su oba do vrha ispunjena psihoaktivnim lekovima „ksalol” i „rivotril”. Tada je ukupno otkriveno 99.652 tablete „ksalola” i 18.890 tableta „rivotrila”.

Sredstva za potenciju su, osim psihoaktivnih lekova i sedativa, veoma zastupljena u carinskim zaplenama. Tokom 2019. godine zaplenjeno je više od 3.000 kesica, tableta i teglica cijalisa, kamagre, vijagre i drugih preparata, kao i preko pet kilograma različitih vrsta turskog meda za potenciju.

Praksa pokazuje da je šverc sedativa i lekova za potenciju veoma isplativ jer se ljudi ustručavaju da ih nabavljaju legalno pa pristaju da ih plaćaju skuplje kod nelegalnih do­bavljača. Neki podaci čak pokazuju da je šverc medika­menata za potenciju isplativiji od krijumčarenja droge. Često su na listi krijumčara i lekovi koji se zbog svojih opojnih svojstava zlou­potrebljavaju, pa su, osim „tamola-XX”, tu još i „tramadol”, „rivotril”, ali i „modifinil”, popularno nazvan „pametna droga”. Na listi najčešće krijumčarenih lekova su i oni za smirenje, poput „ksalola”, „leksilijuma”, „lorsilana”, „apaurina”.

Beleži se i znatan broj pokušaja šverca hormona testosterona, steroida i anabolika, kao i suplemenata za bodibildere, poput raznih proteinskih preparata.

Veliki porast potrošnje lekova i dijetetskih suplemenata u protekloj deceniji, opšta globalizacija i slobodna trgovina stvorili su i povoljnije uslove za proizvodnju falsifikovanih lekova, koji, osim krijumčarskim kanalima, svoj put do krajnjih korisnika pronalaze sve češće i putem interneta, što takođe predstavlja ogroman društveni problem.

Krizna vremena, kao što je pandemija koronavirusa, dodatno motiviše na nečasnu i nelegalnu zaradu od te vrste krijumčarenja.

Uprava carina nastoji da, shodno svojim mogućnostima, stane na put svima onima koji su u tom lancu radi profita spremni čak i na to da svesno ugroze nečije zdravlje i život, a postignuti rezultati svedoče o tome da carinici jesu ozbiljna prepreka krijumčarima lekova. 

D. Nikolić