Ексклузивно - Ед Стафорд: Након авантуре право на терапију

Његове авантуре гледаћемо у емисији „Први до избављења” од понедељка 24. августа у 21.00 сат на каналу Дискавери. У свакој епизоди, Ед се суочава са различитим и пођеднако вештим противником како би стигао први до унапред одређене тачке. Од огромних литица и бамбусових шума Башана до планина и водопада провинције Јунан, он може да преживи готово било где и било шта, као и ови изванредни људи. Пратићемо ко ће први побећи из ових смртоносних крајолика, а Ед ексклузивно за Дневник открива како је преживео земљу која има најекстремнију климу на свету.

Можете ли ми рећи нешто више о новој емисији која ће се ускоро емитовати у Србији?

- То је потпуно нова емисија, састоји се од шест изазова са којима сам морао да се суочим. Могу рећи да су искушења на вишем нивоу и да су осмишљена тако да тестирају моје способности у много различитих окружења. Снимали смо у Кини на местима на којима је туристима забрањен прилаз - на веома великим надморским висинама, у пустињи и у хладнијим подручјима. Призори су заиста запањујући, реч је о забаченим деловима ове земље које свет никада раније није имао прилику да види.

Познато је да сте ви једина особа  која је успела, до сада, да препешачи Амазон целом његовом дужином. Колико времена вам је требало да препешачите и шта вас је инспирисало на тај подухват?

- Сама експедиција трајала је две и по године. Што се тиче надахнућа, увек сам желео да учиним нешто велико. Размишљао сам о одласку у војску, али такав систем подразумевао је превише дисциплине за мене. Нашао сам се у својим раним тридесетим, још нисам био ожењен и нисам имао децу, па сам желео да се упустим у експедицију. Наравно, био сам помало и уплашен, али сам и даље желео да учиним нешто што ће изазвати пажњу јавности. Вероватно је у почетку било и егоистичних разлога, јер сам хтео да докажем да сам довољно јак, али и да могу да препешачим Амазон пре било кога другог. Када сам започео експедицију, непрестано сам проверавао на интернету да ли је још неко сазнао за мој пут и започео ову авантуру, плашећи се да ће ме престићи. Почетак јесте био егоистичан, али еволуирао је у лепу каријеру која ми омогућава да уживам у невероватним изазовима и путовањима.

Да ли сте некада били у Србији? Да ли сте чули нешто интересантно о нашој земљи?

- Нисам, али једва чекам да дођем. Знам неколико дивних људи из Србије који живе у Енглеској. Србија није прва на листи путовања за оне који живе у Великој Британији, али мислим да ће у наредним годинама то постати, јер заиста звучи као невероватно место. Знам да ме тамо чека пуно авантура и једва чекам да дођем.

Да ли сте се током ове авантуре нашли у неким опасним ситуацијама?

- Да, било је доста опасних ситуација. Речено ми је да по сваку цену избегавам једну област у Перуу која је позната по трговини дрогом. Међутим, морао сам да прођем туда, јер сам желео да препешачим дужину реке. Речено ми је да ће дилери да ме убију ако прођем кроз њихову територију, али ипак сам то учинио. Такође, било је доста племена кроз чију насеобину сам морао да прођем - неки од њих су чак уперили стреле у мене. Међутим, знао сам да они живе на другачији начин од нас, да су протерани са своје земље и да су због тога у стању високе приправности. Такође, у једном тренутку био сам ухапшен због наводног убиства. Један човек је нестао дан раније и када су ме видели како излазим из џунгле, претпоставили су да сам имао неке везе са убиством. Испитиван сам око осам сати, а следећег дана полиција ме ослободила. Током експедиције сам веровао у људску природу, пешачио ненаоружан и сматрао да нећу имати проблеме уколико се свима будем обраћао са поштовањем.

Која је ваша најлуђа авантура до сада?

- Моја најлуђа авантура била је када сам провео 60 дана потпуно сам на напуштеном острву. После тога сам морао да идем на терапије, о чему сам и јавно говорио. Нисам могао да устанем из кревета, непрестано сам плакао и једноставно – доживео слом. Психијатар ми је много помогао и после терапија сам постао више свестан себе. То искуство помогло ми је да пронађем равнотежу и стабилност и сматрам да без тога не бих био добар супруг и отац.

Како бирате материјал за ваше књиге?

- У књигама пишем о оном што ме тренутно окупира и што мислим да би било интересантно читаоцима. Одувек су ме занимале бизарне и чудне ствари које су људи носили са собом на експедиције, чак је и количина алкохола коју би паковали невероватна. Многи људи о којима сам писао нису живи, али мислим да је занимљиво сазнати више о њима и њиховим авантурама. У плану су још две књиге, а њихов садржај је све оно што ми као истраживачу окупира пажњу.

Уписали сте се у Гинисову књигу рекорда и однели награду најбољег европског истраживача и авантуристе. Шта још желите да постигнете?

- Желим да будем добар отац, имам једног сина и близанце на путу. Желим да будем добар узор за њих, да се бринем о њима и будем сигуран да ће да израсту у поштене људе. То је оно што желим да постигнем у наредних 15 до 20 година, јер мислим да је породица центар свега. Док сам живео самачким животом, долазио сам кући након снимања и осећао се празно. Сада се враћам својој породици и осећај је потпуно другачији. Брак видим попут луке у којој је брод миран и може да се припреми за пловидбу. Та аналогија ми помаже да наставим да одлазим на авантуре са каналом Дискавери без осећаја кривице. Срећан сам што имам жену која је такође авантуриста у души, па обоје можемо да радимо занимљиве ствари. Иако ово можда није одговор који тражите, моја најважнија улога у наредним годинама је да се усредсредим на породицу.

С. Милановић