Ekskluzivno - Ed Staford: Nakon avanture pravo na terapiju

Njegove avanture gledaćemo u emisiji „Prvi do izbavljenja” od ponedeljka 24. avgusta u 21.00 sat na kanalu Diskaveri. U svakoj epizodi, Ed se suočava sa različitim i pođednako veštim protivnikom kako bi stigao prvi do unapred određene tačke. Od ogromnih litica i bambusovih šuma Bašana do planina i vodopada provincije Junan, on može da preživi gotovo bilo gde i bilo šta, kao i ovi izvanredni ljudi. Pratićemo ko će prvi pobeći iz ovih smrtonosnih krajolika, a Ed ekskluzivno za Dnevnik otkriva kako je preživeo zemlju koja ima najekstremniju klimu na svetu.

Možete li mi reći nešto više o novoj emisiji koja će se uskoro emitovati u Srbiji?

- To je potpuno nova emisija, sastoji se od šest izazova sa kojima sam morao da se suočim. Mogu reći da su iskušenja na višem nivou i da su osmišljena tako da testiraju moje sposobnosti u mnogo različitih okruženja. Snimali smo u Kini na mestima na kojima je turistima zabranjen prilaz - na veoma velikim nadmorskim visinama, u pustinji i u hladnijim područjima. Prizori su zaista zapanjujući, reč je o zabačenim delovima ove zemlje koje svet nikada ranije nije imao priliku da vidi.

Poznato je da ste vi jedina osoba  koja je uspela, do sada, da prepešači Amazon celom njegovom dužinom. Koliko vremena vam je trebalo da prepešačite i šta vas je inspirisalo na taj poduhvat?

- Sama ekspedicija trajala je dve i po godine. Što se tiče nadahnuća, uvek sam želeo da učinim nešto veliko. Razmišljao sam o odlasku u vojsku, ali takav sistem podrazumevao je previše discipline za mene. Našao sam se u svojim ranim tridesetim, još nisam bio oženjen i nisam imao decu, pa sam želeo da se upustim u ekspediciju. Naravno, bio sam pomalo i uplašen, ali sam i dalje želeo da učinim nešto što će izazvati pažnju javnosti. Verovatno je u početku bilo i egoističnih razloga, jer sam hteo da dokažem da sam dovoljno jak, ali i da mogu da prepešačim Amazon pre bilo koga drugog. Kada sam započeo ekspediciju, neprestano sam proveravao na internetu da li je još neko saznao za moj put i započeo ovu avanturu, plašeći se da će me prestići. Početak jeste bio egoističan, ali evoluirao je u lepu karijeru koja mi omogućava da uživam u neverovatnim izazovima i putovanjima.

Da li ste nekada bili u Srbiji? Da li ste čuli nešto interesantno o našoj zemlji?

- Nisam, ali jedva čekam da dođem. Znam nekoliko divnih ljudi iz Srbije koji žive u Engleskoj. Srbija nije prva na listi putovanja za one koji žive u Velikoj Britaniji, ali mislim da će u narednim godinama to postati, jer zaista zvuči kao neverovatno mesto. Znam da me tamo čeka puno avantura i jedva čekam da dođem.

Da li ste se tokom ove avanture našli u nekim opasnim situacijama?

- Da, bilo je dosta opasnih situacija. Rečeno mi je da po svaku cenu izbegavam jednu oblast u Peruu koja je poznata po trgovini drogom. Međutim, morao sam da prođem tuda, jer sam želeo da prepešačim dužinu reke. Rečeno mi je da će dileri da me ubiju ako prođem kroz njihovu teritoriju, ali ipak sam to učinio. Takođe, bilo je dosta plemena kroz čiju naseobinu sam morao da prođem - neki od njih su čak uperili strele u mene. Međutim, znao sam da oni žive na drugačiji način od nas, da su proterani sa svoje zemlje i da su zbog toga u stanju visoke pripravnosti. Takođe, u jednom trenutku bio sam uhapšen zbog navodnog ubistva. Jedan čovek je nestao dan ranije i kada su me videli kako izlazim iz džungle, pretpostavili su da sam imao neke veze sa ubistvom. Ispitivan sam oko osam sati, a sledećeg dana policija me oslobodila. Tokom ekspedicije sam verovao u ljudsku prirodu, pešačio nenaoružan i smatrao da neću imati probleme ukoliko se svima budem obraćao sa poštovanjem.

Koja je vaša najluđa avantura do sada?

- Moja najluđa avantura bila je kada sam proveo 60 dana potpuno sam na napuštenom ostrvu. Posle toga sam morao da idem na terapije, o čemu sam i javno govorio. Nisam mogao da ustanem iz kreveta, neprestano sam plakao i jednostavno – doživeo slom. Psihijatar mi je mnogo pomogao i posle terapija sam postao više svestan sebe. To iskustvo pomoglo mi je da pronađem ravnotežu i stabilnost i smatram da bez toga ne bih bio dobar suprug i otac.

Kako birate materijal za vaše knjige?

- U knjigama pišem o onom što me trenutno okupira i što mislim da bi bilo interesantno čitaocima. Oduvek su me zanimale bizarne i čudne stvari koje su ljudi nosili sa sobom na ekspedicije, čak je i količina alkohola koju bi pakovali neverovatna. Mnogi ljudi o kojima sam pisao nisu živi, ali mislim da je zanimljivo saznati više o njima i njihovim avanturama. U planu su još dve knjige, a njihov sadržaj je sve ono što mi kao istraživaču okupira pažnju.

Upisali ste se u Ginisovu knjigu rekorda i odneli nagradu najboljeg evropskog istraživača i avanturiste. Šta još želite da postignete?

- Želim da budem dobar otac, imam jednog sina i blizance na putu. Želim da budem dobar uzor za njih, da se brinem o njima i budem siguran da će da izrastu u poštene ljude. To je ono što želim da postignem u narednih 15 do 20 godina, jer mislim da je porodica centar svega. Dok sam živeo samačkim životom, dolazio sam kući nakon snimanja i osećao se prazno. Sada se vraćam svojoj porodici i osećaj je potpuno drugačiji. Brak vidim poput luke u kojoj je brod miran i može da se pripremi za plovidbu. Ta analogija mi pomaže da nastavim da odlazim na avanture sa kanalom Diskaveri bez osećaja krivice. Srećan sam što imam ženu koja je takođe avanturista u duši, pa oboje možemo da radimo zanimljive stvari. Iako ovo možda nije odgovor koji tražite, moja najvažnija uloga u narednim godinama je da se usredsredim na porodicu.

S. Milanović