Језикоманија: Рима испред правописа
Песма Тијане Милентијевић „Жена од султана“ једна је од најпопуларнијих песама код нас и у региону.
И, да не улазимо у уметничке карактеристике целог текста песме, задржаћемо се на занимљивом наслову. У њему се виде две неправилности.
Прво је погрешно употребљен посесивни генитив.
Посесивни генитив означава припадност, одговара на питање „чији?“ и углавном се употребљава без предлога. Без предлога се обавезно употребљава у означавању родбинске или брачне припадности, што значи да је правилно само „жена султана“, никако „жена од султана“.
Додавање предлога посесивном генитиву честа је грешка свакодневне комуникације, па тако често чујемо изразе попут ових: „кућа од мог стрица“, „свеска од мог друга“, сестра од моје другарице“ и слично.
Природнија је употреба присвојног придева у овим случајевима, па је тако боље рећи „султанова жена“ него „жена султана“. Али, ни један ни други израз нису идеална замена за „жену од султана“, и ту се назире друга неправилност наслова песме, која је у основи стилске природе.
Уместо постојеће, јасно дефинисане лексеме „султанија“, текстописац је посегнуо за неправилним изразом „жена од султана“. Разлози су, наравно, метричке природе јер би реч „султанија“ скратила стих, па певачица не би могла да остане у музичком ритму.
Дакле, не постоји „жена од султана“, постоји султанија, или султанова жена и жена султана.
Н. Мирковић
