Какав је положај жена 75 година после добијања права гласа
БЕОГРАД: На данашњи дан пре 75 година, припаднице "лепшег" пола су у тадашњој Демократској Федеративној Југославији добиле законско право да могу да гласају, а каква су права жена у Србији седам и по деценија касније, мишљења су подељена - од тога да нису довољно заступљене ни у друштвеном, ни у политичком животу, до тога да је ситуација сада много боља него пре.
Гордана из Београда сматра да жене нису довољно заступљене и да се то посебно примећује када је реч о запошљавању, а да би било много боље када би жене водиле државу, али и фирме.
Као посебно обесправљене види жене на селу које, како каже, немају никаква права.
Мислим да је све то на папиру, али у стварности ништа није тако, додала је она.
С друге стране, један мушкарац, Милић Филиповић сматра да су жене довољно заступљене у свим сферама живота, те да је то чак и "префорсирано".
Мислим да су жене јачи пол од мушкараца и да нису обесправљене. Не знам која би већа права могла да имају, оне су директорке, министарке, председнице у многим државама..., рекао је он.
Пред Танјугову камеру стала је и девојка која се недавно вратила у Србију из иностранства где је живела последњих неколико година, чији је став да је сада, по питању права жена, ситуација боља.
Мислим да није толико страшно за жене као што је било, колико говоре, мислим да је то мало претерано, рекла је она.
Београђанин Ненад Милић става је да жене нису довољно заступљене ни у једној сфери живота у односу на мушкарце, али не мисли да је реч о "фрапантној" разлици.
Оне треба да буду заступљене, али мислим да се мало и манипулише тиме, а некада можда и злоупотребљава, рекао је он.
Навео је да су жене на селу обесправљене у односу на оне у градским срединама, као разлог за то види традицију и васпитање, а да би ситуација била боља, каже да би о томе требало више да се прича.
Николина Марић каже да је стање више него одлично и да су жене заступљене у свим сферама живота, али ипак сматра да жене на селу и даље немају довољно права да бирају чиме ће се бавити у животу јер је у таквим срединама "раније ступају у брак и више се цени да буду домаћице".
На селу и даље немају довољно права да бирају чиме ће се бавити у животу, да се више школују јер мислим да се на селу подразумева да после средње школе буду код куће, гаје децу, спремају зимницу..., рекла је Марић.
Додала је да би о томе више требало да се прича, да држава системски утиче на то и, кроз едукацију, женама у сеоским срединама предочи која су заиста њихова права.
