Kakav je položaj žena 75 godina posle dobijanja prava glasa
BEOGRAD: Na današnji dan pre 75 godina, pripadnice "lepšeg" pola su u tadašnjoj Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji dobile zakonsko pravo da mogu da glasaju, a kakva su prava žena u Srbiji sedam i po decenija kasnije, mišljenja su podeljena - od toga da nisu dovoljno zastupljene ni u društvenom, ni u političkom životu, do toga da je situacija sada mnogo bolja nego pre.
Gordana iz Beograda smatra da žene nisu dovoljno zastupljene i da se to posebno primećuje kada je reč o zapošljavanju, a da bi bilo mnogo bolje kada bi žene vodile državu, ali i firme.
Kao posebno obespravljene vidi žene na selu koje, kako kaže, nemaju nikakva prava.
Mislim da je sve to na papiru, ali u stvarnosti ništa nije tako, dodala je ona.
S druge strane, jedan muškarac, Milić Filipović smatra da su žene dovoljno zastupljene u svim sferama života, te da je to čak i "preforsirano".
Mislim da su žene jači pol od muškaraca i da nisu obespravljene. Ne znam koja bi veća prava mogla da imaju, one su direktorke, ministarke, predsednice u mnogim državama..., rekao je on.
Pred Tanjugovu kameru stala je i devojka koja se nedavno vratila u Srbiju iz inostranstva gde je živela poslednjih nekoliko godina, čiji je stav da je sada, po pitanju prava žena, situacija bolja.
Mislim da nije toliko strašno za žene kao što je bilo, koliko govore, mislim da je to malo preterano, rekla je ona.
Beograđanin Nenad Milić stava je da žene nisu dovoljno zastupljene ni u jednoj sferi života u odnosu na muškarce, ali ne misli da je reč o "frapantnoj" razlici.
One treba da budu zastupljene, ali mislim da se malo i manipuliše time, a nekada možda i zloupotrebljava, rekao je on.
Naveo je da su žene na selu obespravljene u odnosu na one u gradskim sredinama, kao razlog za to vidi tradiciju i vaspitanje, a da bi situacija bila bolja, kaže da bi o tome trebalo više da se priča.
Nikolina Marić kaže da je stanje više nego odlično i da su žene zastupljene u svim sferama života, ali ipak smatra da žene na selu i dalje nemaju dovoljno prava da biraju čime će se baviti u životu jer je u takvim sredinama "ranije stupaju u brak i više se ceni da budu domaćice".
Na selu i dalje nemaju dovoljno prava da biraju čime će se baviti u životu, da se više školuju jer mislim da se na selu podrazumeva da posle srednje škole budu kod kuće, gaje decu, spremaju zimnicu..., rekla je Marić.
Dodala je da bi o tome više trebalo da se priča, da država sistemski utiče na to i, kroz edukaciju, ženama u seoskim sredinama predoči koja su zaista njihova prava.
