Инфрацрвени ИР-А зраци продиру кроз све слојеве коже
Због епидемије корона вируса велики број грађана ће овог лета остати у Србији, а морске обале замениће плажама на неком језеру у Србији или ће одмор провести у некој од бројних бања и планина, док велики број људи најављује да ће вреле летње дане дочекати у свом граду.
Стручњаци једногласно апелују да није битна дестинација за одмор, већ искључиво правовремена и свеобухватна заштита коже.
Лето је доба године када је излагање сунцу највеће. На сунчево зрачење углавном обраћамо пажњу када идемо на море, а заборављамо да смо сунцу изложени током целе године. Чак 80 одсто сунчевих зрака у нашем животу не примамо на мору, већ у свакодневном животу, на путу до посла, школе, вртића, на пијаци или шетњи по парку.
Сунчеви зраци који доспевају до наше коже су УВ-А, УВ-Б, као и инфрацрвено зрачење (ИР-А). Наша кожа својим развијеним механизмима заштите ове зраке може да толерише до одређеног нивоа, после чега је, у зависности од типа коже, неопходна адекватна заштита да би се безбедно уживало на сунцу. УВ-А и УВ-Б зраци најмање доспевају до нас, свега 6,8 одсто, видљиво светло је 38,9 одсто, а остатак од чак 54,3 одсто чине инфрацрвени зраци.
- За разлику од најчешће спомињаних УВ-А и УВ-Б зрака, који продиру до само неких површинских слојева коже, инфрацрвено зрачење, нарочито штетни ИР-А зраци продиру кроз све слојеве коже, утичући и на структуре поткожног ткива. Њихов утицај на кожу умногоме зависи од дужине излагања, те у току само сат времена код 60 одсто особа постоји штетно дејство поменутих зрака. Инфрацрвени А зраци продиру најдубље, практично кроз целу кожу. Међутим, механизми заштите које има кожа, нису довољни да нас заштите од продирања ових зрака. Они заправо имају исто лоше дејство као и УВ зраци, али им је механизам потпуно другачији. Пре свега оштећују неке од најважнијих ћелија наше коже. На првом месту фибробласти, ћелије одговорне за производњу колагена и еластина, супстанци које дају младост, једрину, чврстину и лепоту кожи. Такође, ове ћелије активно учествују и у процесу зарастања рана и свих регенеративних процеса који се свакодневно одвијају - објашњава дерматолог др Невенка Докмановић.
Заштита од штетног сунчевог зрачења најважнија је код деце и о томе родитељи треба посебно да воде рачуна. Др Горан Вукомановић, педијатар у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој истиче да деца уколико нису адекватно заштићена током дуготрајног боравка напољу, могу да добију опекотине. Како објашњава, научно је доказано, да опекотине од сунца у дечијем узрасту, вишеструко повећавају шансе за добијање карцинома коже у одраслом добу. Сунчеви зраци су најјачи у периоду од 11 до 16 часова, па је децу у овом периоду потребно склонити са сунца колико год је то могуће.
- Крема за сунчање се наноси на све делове коже десетак минута пре изласка на сунце. За бебе и малу децу обично је потребно поновно мазање коже на сваких шездесетак минута. И зато је посебно битно да приликом избора препарата за заштиту од сунца, родитељи пре свега треба за децу да купују заштиту намењену њима. Такву крему могу и одрасли да користе, али зато није препоручљиво да деца користе креме за одрасле. Потребно је да се користе препарати који имају доказану ефикасност у спроведеним студијама, јер коришћење крема које нису проверене може да доведе до опекотина и оштећења коже. Треба обратити пажњу да одабрана крема обавезно има заштиту и од инфра црвеног ИР-А зрачења, а не само од УВ-Б и УВ-А зрака. Идеално би било да одабрана крема штити такозваним иновативним органским филтерима - објаснио је др Вукомановић.
Креме и тип коже
Постоји више типова коже. Па тако имамо људе који могу лепо да поцрне, а тешко да изгоре, али има доста и оних који лако црвене и тешко поцрне. За прву групу је препоручљиво узети крему са најмањим заштитним фактором 30, а за другу групу 50. У сваком случају, ако се неко двоуми око избора фактора, савет је да увек узме онај већи.
Поред штетног дејства сунчевих зрака, не треба заборавити да су они неопходни и за синтезу витамина Д у нашем организму. Ово је једини витамин који тело само синтетише и то управо у кожи, под дејством сунца. Он је неопходан за јаке кости, а његов недостатак изазива различита обољења, као што је рахитис код деце. Да бисмо обезбедили довољну количину витамина Д, потребно је излагање сунцу од свега три пута недељно, од 10 до 30 минута. Ипак, што је кожа тамнија, потребно је дуже излагању сунцу, у мајици без рукава, између 11 и 15 сати. Наравно, увек се може узети препоручена дневна доза витамина Д у виду суплемената или исхране која садржи јаја, yigеricu, лосос, сардине, печурке, црвено месо.
Љ. Петровић
