Infracrveni IR-A zraci prodiru kroz sve slojeve kože
Zbog epidemije korona virusa veliki broj građana će ovog leta ostati u Srbiji, a morske obale zameniće plažama na nekom jezeru u Srbiji ili će odmor provesti u nekoj od brojnih banja i planina, dok veliki broj ljudi najavljuje da će vrele letnje dane dočekati u svom gradu.
Stručnjaci jednoglasno apeluju da nije bitna destinacija za odmor, već isključivo pravovremena i sveobuhvatna zaštita kože.
Leto je doba godine kada je izlaganje suncu najveće. Na sunčevo zračenje uglavnom obraćamo pažnju kada idemo na more, a zaboravljamo da smo suncu izloženi tokom cele godine. Čak 80 odsto sunčevih zraka u našem životu ne primamo na moru, već u svakodnevnom životu, na putu do posla, škole, vrtića, na pijaci ili šetnji po parku.
Sunčevi zraci koji dospevaju do naše kože su UV-A, UV-B, kao i infracrveno zračenje (IR-A). Naša koža svojim razvijenim mehanizmima zaštite ove zrake može da toleriše do određenog nivoa, posle čega je, u zavisnosti od tipa kože, neophodna adekvatna zaštita da bi se bezbedno uživalo na suncu. UV-A i UV-B zraci najmanje dospevaju do nas, svega 6,8 odsto, vidljivo svetlo je 38,9 odsto, a ostatak od čak 54,3 odsto čine infracrveni zraci.
- Za razliku od najčešće spominjanih UV-A i UV-B zraka, koji prodiru do samo nekih površinskih slojeva kože, infracrveno zračenje, naročito štetni IR-A zraci prodiru kroz sve slojeve kože, utičući i na strukture potkožnog tkiva. Njihov uticaj na kožu umnogome zavisi od dužine izlaganja, te u toku samo sat vremena kod 60 odsto osoba postoji štetno dejstvo pomenutih zraka. Infracrveni A zraci prodiru najdublje, praktično kroz celu kožu. Međutim, mehanizmi zaštite koje ima koža, nisu dovoljni da nas zaštite od prodiranja ovih zraka. Oni zapravo imaju isto loše dejstvo kao i UV zraci, ali im je mehanizam potpuno drugačiji. Pre svega oštećuju neke od najvažnijih ćelija naše kože. Na prvom mestu fibroblasti, ćelije odgovorne za proizvodnju kolagena i elastina, supstanci koje daju mladost, jedrinu, čvrstinu i lepotu koži. Takođe, ove ćelije aktivno učestvuju i u procesu zarastanja rana i svih regenerativnih procesa koji se svakodnevno odvijaju - objašnjava dermatolog dr Nevenka Dokmanović.
Zaštita od štetnog sunčevog zračenja najvažnija je kod dece i o tome roditelji treba posebno da vode računa. Dr Goran Vukomanović, pedijatar u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ističe da deca ukoliko nisu adekvatno zaštićena tokom dugotrajnog boravka napolju, mogu da dobiju opekotine. Kako objašnjava, naučno je dokazano, da opekotine od sunca u dečijem uzrastu, višestruko povećavaju šanse za dobijanje karcinoma kože u odraslom dobu. Sunčevi zraci su najjači u periodu od 11 do 16 časova, pa je decu u ovom periodu potrebno skloniti sa sunca koliko god je to moguće.
- Krema za sunčanje se nanosi na sve delove kože desetak minuta pre izlaska na sunce. Za bebe i malu decu obično je potrebno ponovno mazanje kože na svakih šezdesetak minuta. I zato je posebno bitno da prilikom izbora preparata za zaštitu od sunca, roditelji pre svega treba za decu da kupuju zaštitu namenjenu njima. Takvu kremu mogu i odrasli da koriste, ali zato nije preporučljivo da deca koriste kreme za odrasle. Potrebno je da se koriste preparati koji imaju dokazanu efikasnost u sprovedenim studijama, jer korišćenje krema koje nisu proverene može da dovede do opekotina i oštećenja kože. Treba obratiti pažnju da odabrana krema obavezno ima zaštitu i od infra crvenog IR-A zračenja, a ne samo od UV-B i UV-A zraka. Idealno bi bilo da odabrana krema štiti takozvanim inovativnim organskim filterima - objasnio je dr Vukomanović.
Kreme i tip kože
Postoji više tipova kože. Pa tako imamo ljude koji mogu lepo da pocrne, a teško da izgore, ali ima dosta i onih koji lako crvene i teško pocrne. Za prvu grupu je preporučljivo uzeti kremu sa najmanjim zaštitnim faktorom 30, a za drugu grupu 50. U svakom slučaju, ako se neko dvoumi oko izbora faktora, savet je da uvek uzme onaj veći.
Pored štetnog dejstva sunčevih zraka, ne treba zaboraviti da su oni neophodni i za sintezu vitamina D u našem organizmu. Ovo je jedini vitamin koji telo samo sintetiše i to upravo u koži, pod dejstvom sunca. On je neophodan za jake kosti, a njegov nedostatak izaziva različita oboljenja, kao što je rahitis kod dece. Da bismo obezbedili dovoljnu količinu vitamina D, potrebno je izlaganje suncu od svega tri puta nedeljno, od 10 do 30 minuta. Ipak, što je koža tamnija, potrebno je duže izlaganju suncu, u majici bez rukava, između 11 i 15 sati. Naravno, uvek se može uzeti preporučena dnevna doza vitamina D u vidu suplemenata ili ishrane koja sadrži jaja, yigericu, losos, sardine, pečurke, crveno meso.
LJ. Petrović
