Како бити туриста у свом граду: Сви путеви воде кроз Јеврејску

Међутим, ова богомоља је много више од музике, па и вере, јер слови за један од симбола Новог Сада. Уколико желите да се понашате као туриста у свом граду, прошетајте Јеврејском улицом, која ће вам дочарати како је Нови Сад некад живео, па и замислите да улицом и даље пролазе фијакери... Мноштво радњица, занатлија, пекара, посластичарница, бутика просто осликава како је град некад дисао и колико се сада раширио. Ова улица је увек ужурбана, ретко ћете видети неког да шета и загледа излоге, јер су сви некуд кренули и желе посао што брже да обаве, па и штуро улазе у радње. Ви намерно застаните и гледајте. Осмотрите фасаде, дрвеће, па и пролазнике, јер ћете у Јеврејској улици, као и у Дунавској и Змај Јовиној, на најбољи начин осетити и доживети Нови Сад. Питоми и мало успорени град у свом најживљем издању, које се не може видети ни у једном другом његовом крају. “Кривице” ту мало има и Футошка пијаца која се налази на самом ћошку са Булеваром ослобођења, али разни су други разлози зашто се људи затекну баш овде.

Један од њих је и Синагога која је тренутно затворена за посетиоце, којих је прошле године било више од 10.000 и који на самом уласку могу да виде поставку која прича причу о самом здању и људима који су живели у овом граду. Уколико уђете у само двориште и скренете десно, наићи ћете на чувара Синагоге Драшка Ждера, који је био љубазан да за наше читаоце откључа врата цркве. Он нам је рекао и да писани трагови о овој цркви постоје још од 1732. године, када се спомиње прва породица Леви у Петроварадину и долази до насељавања Јевреја на подручје Новог Сада.

- Данашња Синагога је пета по реду у Новом Саду. Четврта синагога која се налазила на истом месту је након мађарске буне оштећена, те поправљена, али тада су је “разградили”, да не кажем срушили и подигли нову, док се прва синагога налазила у дворишту хотела “Војводине”- прича нам Ждеро као прави водич, а не обезбеђење како се у почетку представио.

Данашња Синагога је 1909. године завршена и отворена. Рађена је по идејном решењу Липота Баумхорна, који се сматра једним од највећих пројектаната синагога у југоисточној Европи.

- Он је направио, односно пројектовао и највећу синагогу у Европи, а то је будимпештанска, док је друга по величини у Европи суботичка . Он је пројектовао и синагогу у Сегедину, те Новом Саду, у Прагу и многе пољске синагоге- прича Ждеро и додаје да наша Синагога спада у ред средњих по величини, а по причању људи из Јеврејске општине требала је да се налази у Сегедину, међутим ондашњи сегедински Јевреји су се побунили да им је мала.

Он додаје да је Баунхорн у Сегедину само повећао мере на изглед новосадске Синагоге, те имају исти облик, али је сегединска већа.

Са десне стране Синагоге налази се Јеврејска општина, док је са леве Балетска школа, све зграде рађене су у истом стилу и у власништву су Јеврејске општине.

- Нови Сад није имао коцертну дворану и неко паметан се досетио да направи уговор по ком је Град платио реконструкцију објекта осамдесетих година, када је стављено и подно грејање, док је на балконима централно- каже Драшко. -Град плаћа грејање, струју, воду, спремање и обезбеђење, а за узврат Музичка омладина ову салу користи концертну дворану. Обреди се ретко изводе, за неке веће празнике, због саме специфичности молитве. Јеврејска заједница у Новом Саду броји око 650 људи.

Чувар Синагоге каже да је црква пројектована за 999 људи, али да прима 836 посетилаца. На самом уласку поглед ће вам привући олтар, где се на врху налази маска од оргуља, а према причи људи из Јеврејске општине, ту су биле једине оригиналне оргуље у бившој СФРЈ.

Јеврејска улица представља традиционални западни узлазно-излазни правац настао у првим годинама насеља из ког се развио данашњи Нови Сад. Стицањем статуса слободног краљевског града 1748. године, сходно тадашњим законима, за Јевреје је одређен део некадашње Осечке улице у коју су они пресељени и где су подигли своје верске објекте, зграду школе и општине, као и приватне куће. Током своје прошлости, јеврејском улицом је називан правац који почиње од данашњег Трга слободе, иде преко Позоришног трга, па све до почетних ddеlova данашње Футошке улице. Део Јеврејске улице ближе центру града је страдао у бомбардовању Новог Сада 1849. године, а обновљен је до почетка 20. века. Данас је ова улица једна од најпрометнијих градских саобраћајница.

Липот Баумхорн (1860-1932) је пештански архитекта, чувен као пројектант великог броја синагога. Пројектовао је више од 20 синагога широм средње Европе. У Новом Саду је почетком 20. века осим комплекса Синагоге, пројектовао и неколико палата у центру града у стилу мађарске сецесије.

- Посетиоци и могу да виде отворену књигу Торе, а деца ме често питају чему служе “виљушке” са стране, што су заправо свећњаци, односно миноре- прича Драшко. -Клупе у Синагоги су изворне, оригиналне и све су биле нумерисане, те нам појединим местима и данас стоје плочице са именом богатијих људи онога времена, чиме су и заправо бирали своје место. Онда седну, имали су свој кључ за малу ладицу која је и данас ту и у којој су држали своју Тору до следеће молитве. Мушкарци седе доле, а жене и деца до 14 година на балкону.

Синагога је за свој стоти рођендан на самом улазу добила малу изложбу, поставка која се и данас може видети. Ту се налазе сачувани писани трагови из Архива града, Јеврејске општине, али и кућних приватних докумената који причају историју грађевине, али и људи.

Посетиоце често занима и висина Синагоге, прича нам чувар,  а од нулте тачке до Давидове звезде која се споља може видети, она износи 40,2 метара.

Текст и фото: Маша Стакић

Кафа натенане, па ручак у Греди

Домаћу кафу у кафани „Греда“ у Јеврејској улици број 26 хвале чак и Београђани. На друштвеним мрежама могу се прочитати бројни позитивни коментари на рачун ове кафане из које кажу да је настала с намером да Новосађанима и путницима намерницима пружи скровиште које ће одисати духом равнице из тамбурашких песама.

-Кутак у који ће свраћати најразличитији људи на војвођански ручак који сећа на ручкове наших бака. Место које никада неће бити у тренду, и место које ће заувек бити у тренду- истичу у овој кафани из Јеврејске улице.

Било да желите да попијете кафу или да ручате прави војвођански ручак као то је бећар паприкаш који можете засладити бундеваром или гомбоцама, а можете се одлучити и за коленицу, те пасуљ, посетите ову кафану.

- Греда је, без помпе и рекламе, изградила име, стекла велик број свакодневних гостију, и велик број оних свраћају повремено, тражећи у срдачној једноставности привремени бег од ужурбане свакодневице- кажу из Греде. -Немамо маркетиншку тајну, она је у у рукама и срцима наших куварица и у ненаметљивој срдачности конобарице.

Код брице по фризуру

Уколико желите да се модирате „по новосадски“ свратите у модни фризерски салон „Поло“, који је један од најстаријих у граду, основан давне 1957. године на адреси Јеврејска 18. Овај салон се одликује породичном традицијом коју је започео Тодор Стојшин, који је посао водио до 1990. године, када га је преузео Синиша Стојшин, садашњи власник салона. Већим делом своје историје, локал је пословао као искључиво мушки салон.

Почетком овог миленијума, показала се потреба за проширењем понуде услуга. Тако је следећи логичан пословни корак био и пружање услуга женској популацији. Од 2002. године унисекс оријентација постала је водећа нит даљег развоја пословања. Кроз своје трајање и професионалан рад салон је до данас стекао поверење великог броја корисника услуга- кажу из овог салона.

Уколико у скорије време желите да посетите салон, обавезно понесите заштитну маску и препустите се мајсторским рукама овдашњих фризера.

Штрудла с маком или орасима

Прави војвођански колачи и штрудле могу се појести или понети кући са адресе Јеврејска 18 из посластичарнице по имену „Кранцла“.

Када Новосађанима кажете кранцла одмах помисле на штрудле са маком или орасима по којима су ови чурушки посластичари надалеко чувени, али у овој радњи могу се и купити бакини колачи, медене пите или коцке, мађарице, кремпите, шубарице, баклаве, ролати, шапице и куглице и многи други ситни колачи, пите и торте. Оно што ће вам свако препоручити осим штрудли су и баклаве са маком, чији рецепти су породична тајна. Пријатна домаћа атмосфера и војвођански колачи, нек вам Кранцла буде обавезна станица у посети Јеврејске улице.