Лончар: Интубирање неког са сатурацијом 96 је кривично дело

На прес конференцији, на питање шта је од онога што је АФП објавио нетачно, односно да ли је извештај о смрти Љубише Ђурића истинит, Лончар је рекао да није сигуран да ли сви знају шта је респираторни центар, шта јединица интензивне неге, шта је инвазивни, а шта неинвазивни респиратор.

"Ни у једном тренутку није сустина да није било респиратора и да је умро због тога. Он је био на неинвазивном респиратору. Имао је сатурацију 96 и то је трајало четири дана. Ако мислите да су из АФП ти који треба да одлуче када ће неко бити интубиран, мислим да нису меродавни", рекао је Лончар.

"Он је био на безбеднијем нивоу, у јединици за интензивну негу за праћење. Када неко има сатурацију 96 - 97 било би кривично дело да га интубирате", рекао је Лончар.

Он је додао да када се појави било каква сумња, унутрашњи надзор изврши контролу, па одатле надлежни имају више података о конкретном случају, а новинару замерио да не разуме документа, јер није из медицинске струке.

Директор КБЦ Земун др Драгош Стојановић рекао је да је та здравствена установа 15. марта, када је почела борба са корона вирусом, имао својих 35 респиратора, да је држава обезбедила 38, и сада има 73, који су сви у употреби, распоређени на јединице интензивне неге.

"Ти респиратори су распоређени у шест интензивних нега. Једна је респираторни центар, у њему је било 30 пацијената који су били на респиратору", рекао је Стојановић.

Он је додао да тим лекара одлучује, од уласка пацијента у болницу, да ли иде у стационар, на терапију кисеоником, где има око 150-200 места, или у одређеном тренутку да ли ће пацијент прећи у јединицу интензивне неге или респратони центар.

"Тренд је увек да се иде од нижег ка вишем. У поменутом тренутку је било 30 интубираних пацијената у респираторном центру. Увек се проба третирање неинвазивном вентилацијом. Када су се подесили параметри, конзилијум је одлучио да настави са даљим лечењем на интензивној нези са неинвазивном респиратору. То је довело до побољшања стања", рекао је Стојановић.

Према његовим речима, у следећа четири дана одговор организма био је добар и све говорило да не мора да буде интубиран.

"Анестезиолози, пулмолпози су чланови конзилијума. Сви су пратили пацијента. У току вечери, у 22:30 дошло је до пада кисоеника на 37 процената, после осам минута долази до наглог губитка свести, срчанг застоја, застоја у дисању, које није могло да се врати.

Постоје стања која се дешавају на пријему, на улици, нагле задесне непредвидиве смрти.

Разговарате са пацијентом, а у другом тренутку губи свест", рекао је Стојановић.

После покушаја комплетне реанимације, лекари нису успели да га поврате, навео је Стојановић.

"Такве ствари се дешавају и на улици... Да није стављен на адекватну негу и респиратор, преминуо би истог тренутка. Мало ми тешко пада да после толико година бриге о свим пацијентима, долазим у ситуацију да браним колеге", рекао је Стојановић.

На примедбу новинара да је докторка КБЦ Земуна у извештају написала да је 9. априла констатовала да је "контактиран анестезиолог из Респираторног центра ради превођења - тренутно без слободних места", Лончар је одговорио да то управо указује да је пацијент у том моменту добио адекватну терапију на неинвазивном респиратору