ВЛАДИМИР ГРБИЋ Линија која раздваја обичан свет од витезова
Један од наших најбољиг спортиста икада испричао је да га је пре 41 годину, када је почињао да се бави одбојком, отац Милош Грбић довео до линије терена, као што је он сада учинио са ћерком, и објаснио му како и на који начин треба да се понаша када је на терену.
Да се од највећих увек може научити нешто ново доказао је иу један од најбољих одбојкаша свих времена и члан Куће славних Владимир Грбић. Животна лекција коју је испричао ћерки, током одржавања његовог летњег одбојкашког кампа, изазвала је велику пажњу на друштвеним мрежама и веома позитивне реакције у јавности.
- Одрастао сам по учењу највећег кога сам познавао, мога оца Милоша. Лекција коју сам добио као дете од осам и по година учинила је мој живот смисленим и тешким. Али, схватио сам да ако желим да будем најбољи, морам да се суочим са самим собом, дајући све од себе. Да схватим колико могу, прихватим то и дајем свој максимум сваког дана, у сваком покушају. То је филозофија правих олимпијских шампиона – написао је Владимир Вања Грбић у опису видео-снимка, на којем ћерки, у свега четири и по минута, открива сву животну филозофију.
Један од наших најбољиг спортиста икада испричао је да га је пре 41 годину, када је почињао да се бави одбојком, отац Милош Грбић довео до линије терена, као што је он сада учинио са ћерком, и објаснио му како и на који начин треба да се понаша када је на терену.
- Довео ме је тата до линије, која је била на бетонском терену и која се већ излизала. Ја тада нисам имао патике као ти, имао сам платнене патике. Имао сам мајичицу на бретеле и „стартосов“ шортс. Они који су били у то време знају шта је то и како је то било. Рекао ми је овако: - Видиш ову линију. Ово није обична линија, ово је линија која раздваја два света“. Са једне стране је свет нормалних, обичних, просечних људи, који могу да седе испред кафане, да се забављајуи да не раде ништа. То су људи који не желе да раде, који никада не сазнају ко су и колико могу. То су људи који говоре – „Е, могао сам. Ех, да сам се ја... ја бих био“. То су људи који не смеју да сазнају колико стварно могу да се можда не би разочарали. Увек им је крив неко други и увек су они ти које неко други није препознао. То су људи који су хејтери. Они проћердају живот, а не знају да можда имају неки скривени таленат – сликовито је описао Вања Грбић свет који се налази са једне стране исцртане линије.
С друге стране линије , казао је брат такође чувеног одбојкаша Николе Грбића, налази се свет витезова и самураја. Објаснио је да они нису постали то зато што су тако рођени, већ зато што су решили то да буду.
- То је свет људи који, уколико имају храбрости да закораче, сваки корак који раде, у овом борилишту, у овој арени гладијаторској, на овом одбојкашком терену, раде са најмање 100 посто, јер су то схватили као част и привилегију. Схватили су то као дужност да свом народу, својој земљи и својој екипи дају све. Да покажу колико им то заиста чини част. Када изађеш на одбојкашки терен, тако се понашај. Сваки корак који урадиш, уради га свом снагом. Тако ћеш сазнати ко си, колико можеш, тако ћеш открити таленте које имаш у себи. Тако ћеш научити како да се реализујеш као особа – посаветовао је славни спортиста ћерку, али и све остале спортисте и обичне грађане.
Вања Грбић је нагласио да увек треба давати својих 101 посто уколико имате храбрости да закорачите у његов свет, свет у који је он давно ушао и постао олимпијски шампион. Важно је, додао је он, погледати себе у огледало и казати – поносан сам на оно што сам урадио.
- Уколико заиста желите да живите живот који је вредан живљења, а не преживљавања, да свом животу дате смисао, да не пребацујете другима и да не будете љубоморни на друге, нацртајте себи линију. Пређите преко ње и прихватите оно што јесте, радите на себи. Будите поносни на себе тако што ћете дати све од себе и бити задовољни собом – испричао је Владимир Грбић животну лекцију злата вредну.
Жељко Балабан
