ДЕМЕНЦИЈА И породица трпи кад болесника издаје памћење

Како објашњава управник Клинике за неурологију доцент др Жељко Живановић деменција обухвата групу различитих стања међу којима је најчешћа Alchajmеrova болест која чини од 60 до 80 одсто свих деменција. Процењује се да у свету, око 50 милиона људи има деменцију и да сваке три секунде једна особа оболи од деменције. Процене су да у Европи има преко девет милиона оболелих од деменције.

- Још увек немамо резултате епидемиолошких студија у нашој земљи, нити посебно у Војводини. На основу броја становника, може да се процени да у Србији има више од 50.000 оболелих од деменције. Епидемиолошке студије потврдиле су да у Америци свака десета особа старија од 65 година живота има Alchajmеrovu болест. Учесталост деменције се са старошћу даље повећава, па се тако код старијих од 85 година живота ова болест јавља отприлике код сваке треће особе. Битно је напоменути да две трећине оболелих од Алћајмерове болести чине особе женског пола. - оцењује др Живановић. Шефица Кабинета за деменције и начелница Одељења за неуродегенеративне болести Клинике професорка др Марија Семниц наводи како симптоми болести зависе од типа деменције.

Лечење и едукација

Када је реч о лечењу, данашња медицина препоручује примену медикамената који доводе до стабилизације симптома болести. Овде спадају тзв инхибитори ацетил холинестеразе и антагонисти НМДА рецептора. Ови лекови су регистровани у нашој земљи. Важно је знати да примена ових лекова не подразумева излечење од деменције. Приступ оболелима од деменције, изузев фармакотерапије подразумева и едукацију неговатеља, односно ближњих о природи болести, компликацијама, комуникацији са оболелим, као и примени нефармаколошких мера. Нажалост, још увек није пронађена узрочно заснована терапија Alchajmеrovе болести, иако је она предмет бројних клиничких студија које се раде широм целог света.

- Ипак, оно што несумњиво упућује на деменцију је губитак памћења за скорашње информације и догађаје, што значи да особа заборавља чињенице и целокупне скорашње догађаје или њихове делове, као и да оболелом не помаже подсећање, а оштећење памћења утиче на свакодневни живот и функционисање оболелог. Симптом су и тешкоће руковања апаратима, тешкоће кувања, облачења. Јављају се проблеми у говору и особа са деменцијом има тешкоће у проналажењу речи, тешко започиње и прати конверзацију, употребљава погрешне речи, не може да се сете назива предмета, имена људи. Оболели од деменције губе способност да прате писана и усмена упутства - објашњава др Семниц.

Ту су и тешкоће сналажења у времену и простору, те особа са деменцијом најчешће не зна која је текућа година, годишње доба, месец. Такође, особа са деменцијом има тешкоће сналажења у градском превозу, теже проналази своју кућу, пијацу, банку... У почетку оболели има проблем да се снађе у мање познатом простору, а како болест напредује  постоји проблем сналажења и у фамилијарном окружењу.

- Долази до проблема расуђивања, планирања и доношења одлука, те оболели има проблем обављања финансијских и административних трансакција, не може да испуни чек, самостално да плати рачун, нити да руководи штедњом и потрошњом новца. Јављају се промене расположења и понашања, наглашене карактерне црте, незаинтересованост за околину и збивања, социјално повлачење, емоционалне измене, код болесника може постојати погрешно уверење, на пример да је покраден, да неко нешто ради против њега - наводи др Семниц.

Према њеним речима, Alchajmеrova болест спада у хроничне неуродегенеретативне болести и има типично споро прогресиван ток када се јави код особа преко 65 година живота. Болест у просеку траје око осам година, и пролази кроз три фазе.

Превенција: физичка и ментална активност

У циљу смањења потенцијалног ризика од деменције саветује се чување срца, односно откривање и лечење високог крвног притиска и аритмије, нарочито у средњим годинама живота, као и откривање и лечење шећерне болест, повишених масноћа, гојазности. Битно је што више бити физички активан, односно ићи у шетње, на пливање, бавити се плесом, као и вежбати свој мозак, кроз учење нових вештина, новог језика, уживати у друштвеним активностима, хранити се здраво.

У раном стадијуму особа има проблем памћења скорашњих информација и догађаја, не орјентише се у времену и простору, има проблем руковођења финансијама, потешкоће на плану говора, што све благо нарушава самосталност у свакодневном животу, али особа још увек уз мање интервенције може да живи у свом домаћинству. У овом стадијуму се могу јавити депресија, апатија и страх. Како болест напредује тако наведени симптоми постају све израженији те је и функционалност у средњем стадијуму значајно нарушена. У овом стадијуму се дешава да болесник услед проблема сналажења у простору није у стању да се врати кући, такође не може да обавља једноставне задатке у домаћинству.

- У стадијуму деменције тешког степена је болесник у потпуности завистан од друге особе у основним активностима као што су облачење, купање, узимање хране. Напредовањем болести су оболели све теже покретни, да би у овом узнапредовалом стадијуму болести постали везани за болесничку постељу, не могу да контролишу мокрење. У овом стадијуму могу да се јаве епилептични напади. Дуготрајно лежање код болесника повећава ризик од упале плућа, уринарне инфекције, такође чести су падови са преломима нпр. кука, што све може

да води у фаталан исход. Са друге стране, деменције може да се развије и брже, односно да се симптоми појаве нагло. Ово се најчешће дешава након можданог удара, али и неких других болести које доводе до оштећења мозга. Због тога је код свих пацијената са симптомима деменције неопходно урадити преглед мозга скенером или магнетном резонанцом - наглашава др Семниц.

Др Живановић истиче како породица и пријатељи имају кључну улогу у подршци оболелима од деменције, али је често то повезано са бројним потешкоћама које неговатељи имају укључујући финансијске потешкоће, као и физички и емоционални терет који неговатељи носе. Породица оболелог или особа која је најчешће укључена у подршку и негу оболелом треба да комуницира са оболелим поштујући његово

достојанство и фаворизујући његове способности које нису нарушене. Пацијента је потребно охрабривати да буде активан члан породице и друштва.

- С обзиром да деменција није део нормалног старења, кад приметимо оштећење сазнајних функција код себе или свог ближњег, упутно је обратити се лекару у циљу постављања ране дијагнозе деменције и раног започињања терапијског приступа. Деменција није само болест појединца већ читаве породице која јесте стожер његове подршке, али и болест целе друштвене заједнице - закључио је др Живановић.

 

Љ. Петровић