DEMENCIJA I porodica trpi kad bolesnika izdaje pamćenje
Demencija podrazumeva oštećenje saznajnih sposobnosti i poremećaj ponašanja, dovoljnog stepena da kod obolelog narušavaju aktivnosti svakodnevnog života.
Kako objašnjava upravnik Klinike za neurologiju docent dr Željko Živanović demencija obuhvata grupu različitih stanja među kojima je najčešća Alchajmerova bolest koja čini od 60 do 80 odsto svih demencija. Procenjuje se da u svetu, oko 50 miliona ljudi ima demenciju i da svake tri sekunde jedna osoba oboli od demencije. Procene su da u Evropi ima preko devet miliona obolelih od demencije.
- Još uvek nemamo rezultate epidemioloških studija u našoj zemlji, niti posebno u Vojvodini. Na osnovu broja stanovnika, može da se proceni da u Srbiji ima više od 50.000 obolelih od demencije. Epidemiološke studije potvrdile su da u Americi svaka deseta osoba starija od 65 godina života ima Alchajmerovu bolest. Učestalost demencije se sa starošću dalje povećava, pa se tako kod starijih od 85 godina života ova bolest javlja otprilike kod svake treće osobe. Bitno je napomenuti da dve trećine obolelih od Alćajmerove bolesti čine osobe ženskog pola. - ocenjuje dr Živanović. Šefica Kabineta za demencije i načelnica Odeljenja za neurodegenerativne bolesti Klinike profesorka dr Marija Semnic navodi kako simptomi bolesti zavise od tipa demencije.
Lečenje i edukacija
Kada je reč o lečenju, današnja medicina preporučuje primenu medikamenata koji dovode do stabilizacije simptoma bolesti. Ovde spadaju tzv inhibitori acetil holinesteraze i antagonisti NMDA receptora. Ovi lekovi su registrovani u našoj zemlji. Važno je znati da primena ovih lekova ne podrazumeva izlečenje od demencije. Pristup obolelima od demencije, izuzev farmakoterapije podrazumeva i edukaciju negovatelja, odnosno bližnjih o prirodi bolesti, komplikacijama, komunikaciji sa obolelim, kao i primeni nefarmakoloških mera. Nažalost, još uvek nije pronađena uzročno zasnovana terapija Alchajmerove bolesti, iako je ona predmet brojnih kliničkih studija koje se rade širom celog sveta.
- Ipak, ono što nesumnjivo upućuje na demenciju je gubitak pamćenja za skorašnje informacije i događaje, što znači da osoba zaboravlja činjenice i celokupne skorašnje događaje ili njihove delove, kao i da obolelom ne pomaže podsećanje, a oštećenje pamćenja utiče na svakodnevni život i funkcionisanje obolelog. Simptom su i teškoće rukovanja aparatima, teškoće kuvanja, oblačenja. Javljaju se problemi u govoru i osoba sa demencijom ima teškoće u pronalaženju reči, teško započinje i prati konverzaciju, upotrebljava pogrešne reči, ne može da se sete naziva predmeta, imena ljudi. Oboleli od demencije gube sposobnost da prate pisana i usmena uputstva - objašnjava dr Semnic.
Tu su i teškoće snalaženja u vremenu i prostoru, te osoba sa demencijom najčešće ne zna koja je tekuća godina, godišnje doba, mesec. Takođe, osoba sa demencijom ima teškoće snalaženja u gradskom prevozu, teže pronalazi svoju kuću, pijacu, banku... U početku oboleli ima problem da se snađe u manje poznatom prostoru, a kako bolest napreduje postoji problem snalaženja i u familijarnom okruženju.
- Dolazi do problema rasuđivanja, planiranja i donošenja odluka, te oboleli ima problem obavljanja finansijskih i administrativnih transakcija, ne može da ispuni ček, samostalno da plati račun, niti da rukovodi štednjom i potrošnjom novca. Javljaju se promene raspoloženja i ponašanja, naglašene karakterne crte, nezainteresovanost za okolinu i zbivanja, socijalno povlačenje, emocionalne izmene, kod bolesnika može postojati pogrešno uverenje, na primer da je pokraden, da neko nešto radi protiv njega - navodi dr Semnic.
Prema njenim rečima, Alchajmerova bolest spada u hronične neurodegeneretativne bolesti i ima tipično sporo progresivan tok kada se javi kod osoba preko 65 godina života. Bolest u proseku traje oko osam godina, i prolazi kroz tri faze.
Prevencija: fizička i mentalna aktivnost
U cilju smanjenja potencijalnog rizika od demencije savetuje se čuvanje srca, odnosno otkrivanje i lečenje visokog krvnog pritiska i aritmije, naročito u srednjim godinama života, kao i otkrivanje i lečenje šećerne bolest, povišenih masnoća, gojaznosti. Bitno je što više biti fizički aktivan, odnosno ići u šetnje, na plivanje, baviti se plesom, kao i vežbati svoj mozak, kroz učenje novih veština, novog jezika, uživati u društvenim aktivnostima, hraniti se zdravo.
U ranom stadijumu osoba ima problem pamćenja skorašnjih informacija i događaja, ne orjentiše se u vremenu i prostoru, ima problem rukovođenja finansijama, poteškoće na planu govora, što sve blago narušava samostalnost u svakodnevnom životu, ali osoba još uvek uz manje intervencije može da živi u svom domaćinstvu. U ovom stadijumu se mogu javiti depresija, apatija i strah. Kako bolest napreduje tako navedeni simptomi postaju sve izraženiji te je i funkcionalnost u srednjem stadijumu značajno narušena. U ovom stadijumu se dešava da bolesnik usled problema snalaženja u prostoru nije u stanju da se vrati kući, takođe ne može da obavlja jednostavne zadatke u domaćinstvu.
- U stadijumu demencije teškog stepena je bolesnik u potpunosti zavistan od druge osobe u osnovnim aktivnostima kao što su oblačenje, kupanje, uzimanje hrane. Napredovanjem bolesti su oboleli sve teže pokretni, da bi u ovom uznapredovalom stadijumu bolesti postali vezani za bolesničku postelju, ne mogu da kontrolišu mokrenje. U ovom stadijumu mogu da se jave epileptični napadi. Dugotrajno ležanje kod bolesnika povećava rizik od upale pluća, urinarne infekcije, takođe česti su padovi sa prelomima npr. kuka, što sve može
da vodi u fatalan ishod. Sa druge strane, demencije može da se razvije i brže, odnosno da se simptomi pojave naglo. Ovo se najčešće dešava nakon moždanog udara, ali i nekih drugih bolesti koje dovode do oštećenja mozga. Zbog toga je kod svih pacijenata sa simptomima demencije neophodno uraditi pregled mozga skenerom ili magnetnom rezonancom - naglašava dr Semnic.
Dr Živanović ističe kako porodica i prijatelji imaju ključnu ulogu u podršci obolelima od demencije, ali je često to povezano sa brojnim poteškoćama koje negovatelji imaju uključujući finansijske poteškoće, kao i fizički i emocionalni teret koji negovatelji nose. Porodica obolelog ili osoba koja je najčešće uključena u podršku i negu obolelom treba da komunicira sa obolelim poštujući njegovo
dostojanstvo i favorizujući njegove sposobnosti koje nisu narušene. Pacijenta je potrebno ohrabrivati da bude aktivan član porodice i društva.
- S obzirom da demencija nije deo normalnog starenja, kad primetimo oštećenje saznajnih funkcija kod sebe ili svog bližnjeg, uputno je obratiti se lekaru u cilju postavljanja rane dijagnoze demencije i ranog započinjanja terapijskog pristupa. Demencija nije samo bolest pojedinca već čitave porodice koja jeste stožer njegove podrške, ali i bolest cele društvene zajednice - zaključio je dr Živanović.
LJ. Petrović