Нинине мустре: Својство

Не знам како је почело, али знате како то већ иде: почнете о нечему да размишљате, вероватно зато што сте негде у пролазу то чули, негде прочитали или случајно видели, онда вам то често пада на памет у различитим ситуацијама, и онда почнете све више да то исто примећујете или слушате у свом окружењу. У мом случају, обично ми се догоди да ми од некуд стижу стихови у којима се налази та реч. А овом „својству“ морам да одам признање на доследности и упорности, што значи да је време да му посветим колумну.

Не постоји у нашем језику нешто што би се звало „мојство“ или „твојство“ или „његовство“. Не. Постоји само својство. Зато није могуће, а није ни потребно неко мени својствено понашање наметати другима. Свако има своје својство. И важно је да га свако испољи на свој начин.

Моје својство је да све у животу радим из осећаја. Научила сам да је сасвим у реду што су ми осећаји главни животни водичи, јер одлуке које доносим из срца, увек се покажу као исправне, увек из њих или нешто научим (чак и када се намучим) или ми доносе велики помак у квалитету живљења на боље. Због таквих одлука, никада се касније у животу не кајем. Најзад сам у потпуности прихватила то своје својство и свесна сам га у свакој животној ситуацији.

Мало теже ми је ишло да прихватим и чињеницу да други људи имају другачија својства, а да не покушавам да им наметнем оно моје као једино исправно. Тек када сам најзад увидела да не постоји нешто што је исправно или неисправно него су све то само различита искуства кроз која су људи изабрали да прођу да би напредовали и да би се развијали, тада сам полако почела да прихватам да та својства других људи не да су исправна, него су и неопходна.

Увиђам да једино ако слушам своје својство, могу да се развијам великом брзином. Докле год сам покушавала да се уклопим у нека туђа својства, било је мучно, болно, тужно и изгледала сам сама себи као неки Калимеро, стално нека неправда око мене. Сада више неправду не видим. Видим само различитости које су неопходне да бисмо сви као једна заједница једни другима доприносили, давали, размењивали и да бисмо тако заједно градили један лепши и пријатнији свет у којем желимо да живимо.

Стих који сам споменула на почетку, а који је на неки начин у вези са овом темом гласи „Своја кад си, најјача си“. Данима ми се мотао по глави, док га најзад нисам убележила у свој дневник. А онда ми је једно јутро након буђења дуго ођекивао громки глас из сна: „Унутар себе, дубоко унутар себе лежи решење за све“. Сада ми је потпуно јасно да израз „себство“ који се повремено користи да се изрази нечија суштина, као и онај израз „моје више ја“, могу слободно да заменим изразом „моје својство“ и када му се у моментима када сам сама са собом тихо обратим за вођство, добијем прецизна и у главном једноставна упутства шта ми је даље чинити на мом путу ка још лепшем и смисленијем животу. А посебно ме радује што то увек буде и за добробит свих људи, а не само моју, и што се реч „својство“ римује са „чојство“.  

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com