Ninine mustre: Svojstvo

Ne znam kako je počelo, ali znate kako to već ide: počnete o nečemu da razmišljate, verovatno zato što ste negde u prolazu to čuli, negde pročitali ili slučajno videli, onda vam to često pada na pamet u različitim situacijama, i onda počnete sve više da to isto primećujete ili slušate u svom okruženju. U mom slučaju, obično mi se dogodi da mi od nekud stižu stihovi u kojima se nalazi ta reč. A ovom „svojstvu“ moram da odam priznanje na doslednosti i upornosti, što znači da je vreme da mu posvetim kolumnu.

Ne postoji u našem jeziku nešto što bi se zvalo „mojstvo“ ili „tvojstvo“ ili „njegovstvo“. Ne. Postoji samo svojstvo. Zato nije moguće, a nije ni potrebno neko meni svojstveno ponašanje nametati drugima. Svako ima svoje svojstvo. I važno je da ga svako ispolji na svoj način.

Moje svojstvo je da sve u životu radim iz osećaja. Naučila sam da je sasvim u redu što su mi osećaji glavni životni vodiči, jer odluke koje donosim iz srca, uvek se pokažu kao ispravne, uvek iz njih ili nešto naučim (čak i kada se namučim) ili mi donose veliki pomak u kvalitetu življenja na bolje. Zbog takvih odluka, nikada se kasnije u životu ne kajem. Najzad sam u potpunosti prihvatila to svoje svojstvo i svesna sam ga u svakoj životnoj situaciji.

Malo teže mi je išlo da prihvatim i činjenicu da drugi ljudi imaju drugačija svojstva, a da ne pokušavam da im nametnem ono moje kao jedino ispravno. Tek kada sam najzad uvidela da ne postoji nešto što je ispravno ili neispravno nego su sve to samo različita iskustva kroz koja su ljudi izabrali da prođu da bi napredovali i da bi se razvijali, tada sam polako počela da prihvatam da ta svojstva drugih ljudi ne da su ispravna, nego su i neophodna.

Uviđam da jedino ako slušam svoje svojstvo, mogu da se razvijam velikom brzinom. Dokle god sam pokušavala da se uklopim u neka tuđa svojstva, bilo je mučno, bolno, tužno i izgledala sam sama sebi kao neki Kalimero, stalno neka nepravda oko mene. Sada više nepravdu ne vidim. Vidim samo različitosti koje su neophodne da bismo svi kao jedna zajednica jedni drugima doprinosili, davali, razmenjivali i da bismo tako zajedno gradili jedan lepši i prijatniji svet u kojem želimo da živimo.

Stih koji sam spomenula na početku, a koji je na neki način u vezi sa ovom temom glasi „Svoja kad si, najjača si“. Danima mi se motao po glavi, dok ga najzad nisam ubeležila u svoj dnevnik. A onda mi je jedno jutro nakon buđenja dugo ođekivao gromki glas iz sna: „Unutar sebe, duboko unutar sebe leži rešenje za sve“. Sada mi je potpuno jasno da izraz „sebstvo“ koji se povremeno koristi da se izrazi nečija suština, kao i onaj izraz „moje više ja“, mogu slobodno da zamenim izrazom „moje svojstvo“ i kada mu se u momentima kada sam sama sa sobom tiho obratim za vođstvo, dobijem precizna i u glavnom jednostavna uputstva šta mi je dalje činiti na mom putu ka još lepšem i smislenijem životu. A posebno me raduje što to uvek bude i za dobrobit svih ljudi, a ne samo moju, i što se reč „svojstvo“ rimuje sa „čojstvo“.  

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com