Откупна цена пшенице да буде између 21 и 23 динара

ЗСВ сматра да је килограм новог жита треба да кошта, не рачунајући рад ратара, 21, 06 динара, док су, подсећамо, пољопривредна удружења тражила да Робне резерве Србије откупљују нови род по 22 динара. Та цена, паори сматрају, би деловала на откупљиваче, јер за нови род пшенице, како се може чути од ратара и трговаца житом, неће плаћати више од 18 динара, премда је током зиме и пролећа килограм жита коштао око 22 динара.

Наиме, на основу калкулације трошкова производње Управни одбор Задружног савеза Војводине дошао је до рачунице да килограм пшенице кошта 21,06 динара под условом да се просечан принос креће 4,5 тоне по хектару. Ако се у овај рачун дода и акумулација  од десет одсто за произвођаче, цена жита треба да кошта 23,17 динара, опет за просечан принос од 4,5 тоне по хектару. По којој цени ће се овогодишњи рода откупљивати још се не зна поуздано, пошто није још формирана откупна тржишна цена. Али према првим понудама, указује Задружни савез Војводине, предвиђа се да ће тржишна цена бити значајно испод цене коштања производње у време жетве, што значи да би у случају продаје пшенице одмах након жетве ратари остваривали губитак, а позната је чињеница да нису сви земљорадници у могућности да складиште пшеницу и чекају да цена жита порасте.

Управни одбор Задружног савеза Војводине предлажио је да Републичка дирекција за робне резерве откупи од 250.000 до 300.000 тона меркантилне пшенице по цени од 21,06 динара, јер та цена покрива трошкове производње просечног произвођача пшенице. Наведеном ценом,  кажу у Задружном савез Војводине, утицало би се на тржиште у смислу формирања купопродајне цене, која би у већој мери покривала трошкове производње, са једне стране, док би са друге стране држава обезбедила  залихе пшенице за домаће тржиште.

Управни одбор указао је и на лош конкурентски положај земљорадничких задруга и производађача на тржишту, који је једним делом условљен и нелојалном коинкуренцијом из “сиве зоне” . Такође у ЗСВ указују и на то да се предложеном мером откупа дела меркантилне пшенице рода 2020. године од стране Републичке дирекције за робне резерве подстиче пословање у легалном промету.

Као и пре две године и ово лето је, због метеоролошких прилика, довело пољопривреднике на западу Бачке у ситуацију да готово у истом моменту комбајнима вршу и јечам и пшеницу, па за њих одмора нема. Како кажу, пролећна суша је више нашкодила пшеници, док су каснопролећни пљускови омогућили јечму да добро налије зрно, па су и приноси на нивоу вишегодишњег просека.

По устаљеном редоследу жетва је почела прво на такозваним вишим теренима, односно у атарима села Риђица, Станишић, Светозар Милетић и иним, смештеним на Телечкој висоравни, па нису ретки пољопривредници који су се одлучили и за пострну сетву соје или кукуруза који ће бити намењен сточарству, односно прављењу силажне хране.

- Ово је прва година да нисам сејао пшеницу, а како је прошла ове сезоне, нисам ни погрешио – вели Владимир Поплашен из Станишића, којег затичемо у његовом комбајну како услужно жање њиву под сточним јечмом, иначе власништву његовог кума – Јечам је далеко боље поднео сушу него пшеница, па је, на пример, на овој парцели принос преко четири тоне, што је одлично наспрам услова вегетације. Киша је дошла у последњи час, али велико је питање колико ће од јечма бити икакве користи, пошто је аконтациона цена коју дају откупљивачи од 14,5 динара, како се прича, по свему судећи и коначна, што значи да ће они који су се определили за јечам бити не на нули, већ ће и претрпети штету – каже овај пољопривредник, наглашавајући да за пшеницу, иако је почела њена жетва на појединим парцелама, још увек није обелодањена ни аконтативна цена.      

М. Миљеновић

З. Делић