Otkupna cena pšenice da bude između 21 i 23 dinara

ZSV smatra da je kilogram novog žita treba da košta, ne računajući rad ratara, 21, 06 dinara, dok su, podsećamo, poljoprivredna udruženja tražila da Robne rezerve Srbije otkupljuju novi rod po 22 dinara. Ta cena, paori smatraju, bi delovala na otkupljivače, jer za novi rod pšenice, kako se može čuti od ratara i trgovaca žitom, neće plaćati više od 18 dinara, premda je tokom zime i proleća kilogram žita koštao oko 22 dinara.

Naime, na osnovu kalkulacije troškova proizvodnje Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine došao je do računice da kilogram pšenice košta 21,06 dinara pod uslovom da se prosečan prinos kreće 4,5 tone po hektaru. Ako se u ovaj račun doda i akumulacija  od deset odsto za proizvođače, cena žita treba da košta 23,17 dinara, opet za prosečan prinos od 4,5 tone po hektaru. Po kojoj ceni će se ovogodišnji roda otkupljivati još se ne zna pouzdano, pošto nije još formirana otkupna tržišna cena. Ali prema prvim ponudama, ukazuje Zadružni savez Vojvodine, predviđa se da će tržišna cena biti značajno ispod cene koštanja proizvodnje u vreme žetve, što znači da bi u slučaju prodaje pšenice odmah nakon žetve ratari ostvarivali gubitak, a poznata je činjenica da nisu svi zemljoradnici u mogućnosti da skladište pšenicu i čekaju da cena žita poraste.

Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine predlažio je da Republička direkcija za robne rezerve otkupi od 250.000 do 300.000 tona merkantilne pšenice po ceni od 21,06 dinara, jer ta cena pokriva troškove proizvodnje prosečnog proizvođača pšenice. Navedenom cenom,  kažu u Zadružnom savez Vojvodine, uticalo bi se na tržište u smislu formiranja kupoprodajne cene, koja bi u većoj meri pokrivala troškove proizvodnje, sa jedne strane, dok bi sa druge strane država obezbedila  zalihe pšenice za domaće tržište.

Upravni odbor ukazao je i na loš konkurentski položaj zemljoradničkih zadruga i proizvodađača na tržištu, koji je jednim delom uslovljen i nelojalnom koinkurencijom iz “sive zone” . Takođe u ZSV ukazuju i na to da se predloženom merom otkupa dela merkantilne pšenice roda 2020. godine od strane Republičke direkcije za robne rezerve podstiče poslovanje u legalnom prometu.

Kao i pre dve godine i ovo leto je, zbog meteoroloških prilika, dovelo poljoprivrednike na zapadu Bačke u situaciju da gotovo u istom momentu kombajnima vršu i ječam i pšenicu, pa za njih odmora nema. Kako kažu, prolećna suša je više naškodila pšenici, dok su kasnoprolećni pljuskovi omogućili ječmu da dobro nalije zrno, pa su i prinosi na nivou višegodišnjeg proseka.

Po ustaljenom redosledu žetva je počela prvo na takozvanim višim terenima, odnosno u atarima sela Riđica, Stanišić, Svetozar Miletić i inim, smeštenim na Telečkoj visoravni, pa nisu retki poljoprivrednici koji su se odlučili i za postrnu setvu soje ili kukuruza koji će biti namenjen stočarstvu, odnosno pravljenju silažne hrane.

- Ovo je prva godina da nisam sejao pšenicu, a kako je prošla ove sezone, nisam ni pogrešio – veli Vladimir Poplašen iz Stanišića, kojeg zatičemo u njegovom kombajnu kako uslužno žanje njivu pod stočnim ječmom, inače vlasništvu njegovog kuma – Ječam je daleko bolje podneo sušu nego pšenica, pa je, na primer, na ovoj parceli prinos preko četiri tone, što je odlično naspram uslova vegetacije. Kiša je došla u poslednji čas, ali veliko je pitanje koliko će od ječma biti ikakve koristi, pošto je akontaciona cena koju daju otkupljivači od 14,5 dinara, kako se priča, po svemu sudeći i konačna, što znači da će oni koji su se opredelili za ječam biti ne na nuli, već će i pretrpeti štetu – kaže ovaj poljoprivrednik, naglašavajući da za pšenicu, iako je počela njena žetva na pojedinim parcelama, još uvek nije obelodanjena ni akontativna cena.      

M. Miljenović

Z. Delić