Kонцерт Хора Саборне цркве Свети Георгије у КС „Свилара”

Овај концерт заправо представља завршно поглавље једногодишњег истраживачко -уметничког пројекта Српско традиционално црквено појање и његова уметничка надградња: од класичне и романтичарске обраде до савремене композиторске хорске праксе, који је финансирао Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Руководилац пројектног тима са новосадске Академије уметности био је управо др Ђаковић, а важни његови сарадници били су др Немања Совтић и др Наташа Црњански. Како за „Дневник” објашњава др Ђаковић, у фокусу истраживања налазила су се два основна црквено-музичка жанра који постоје у традицији Српске православне цркве, односно уметничке хорске продукције наших композитора од средине 19. века до данашњег дана.

– У питању су традиционално српско појање, једногласно певање, познатије и као Српско црквено народно карловачко појање, које се развијало од самосталности Српске цркве (1219), преко периода средњег века, до времена Карловачке митрополије и данашњице, када се предаје и проучава на српским богословским школама и факултетима.

 Хорско црквено певање своје извориште - посредно, мелодијско, и непосредно, естетско - управо има у овом појању и као, може се слободно рећи, најдуговечнији уметнички жанр српске музике, развијало се од Корнелија Станковића, преко Стевана Мокрањца, па модерниста попут Тајечевића, Христића и Коњовића, до савремених аутора као што су Зоран Мулић, Светислав Божић, Миодраг Говедарица... – напомиње др Богдан Ђаковић, музиколог и хорски диригент, кој је још 1987. у Новом Саду основао црквено певачко друштво „Свети Стефан Дечански”, потом и Хор Саборне цркве Свети Георгије који и данас води, да би пре пет година формирао и ХорУнс новосадског универзитета.

Програм концерта отвара Благословен јеси, Господе, тропар на празник Духова, по запису проте Ненада Барачког (1878-1939), а потом следи тропар Св. Симеону и Св. Сави Иже топлије заступници из приређивачког пера др Ненад Ристовић. Публика у „Свилари” - а број ће, из епидемиолошких разлога, бити ограничен, биће у прилици да чује још петнаесетак одабраних комада, од једногласног појања до хорских композиција, које су „искројили” Тихомир Остојић (1865-1921), Стеван Ст. Мокрањац (1856-1914), Корнелије Станковић (1831-1865), Коста П. Манојловић (1890-1949), Петар Коњовић (1883-1970), Александар Кастаљски (1856-1926), Властимир Перичић (1927-2000), Јасмина Митрушић, Милош Раичковић, Иван Муди... Идеја овако конципираног програма је да покаже сву лепоту једногласне црквене музике, као и њених ођека у стваралаштву домаћих аутора, црквено-хорских композитора.

– Чланови истраживачког тима започели су рад на пројекту евидентирањем постојећих нотних издања српског црквеног народног појања, од Архива САНУ у Сремским Карловцима и Патријаршијског музеја у Београду, преко библиотека Музиколошког института САНУ, манастира Ковиљ, Владичанског двора до Библиотеке Матице српске и Народне библиотека у Београду. При томе је први корак било разврставање појачких примера према жанровско-календарском принципу, као и према типовима напева - тропарски, стихирарски.... – објашњава др Ђаковић. – Потом су истраживане хорске партитуре српских аутора, и то од класичних обрада генерације композитора око Корнелија Станковића и романтичарских решења Стевана Стојановића Мокрањца, све до модерније хорске праксе аутора међуратног периода , закључно са данас актуелним композиторима. Тиме су на непосредан начин обухватили два доминантна „плана“ српске црквене музике: појање и уметничко хорско стваралаштво и повезали их у нераскидив стваралачки низ анонимних и познатих твораца и неговатеља српске духовне музичке баштине.

Концерт у „Свилари” почиње у 19.30 а улаз је слободан. 

 М. Стајић