ПРОСТИТУЦИЈА Од егзистенцијалне потребе до лаког новца и славе

Познатој старлети су лисице стављене након дужег праћења међународне криминалне групе с којом се састала у луксузној викендици у околини Бијељине. Када су се сви окупили, Тијана Ајфон је на договорене оргије довела девет девојака, а када је журка препуна баханалија почела, у викендицу је упала полиција.

Суд у Босни и Херцеговини одредио је једномесечни притвор Тијани Максимовић, иако је током саслушања у Тужилаштву и Суду БиХ она негирала кривицу и одбацила оптужбе да је организовала и довела девојке у викендицу у Сувом Пољу, код Бијељине.

Тијану полиција и Тужилаштво терете да је била један од организатора оргија и кокаинске журке у Бијељини и да је њен „посао” био довођење девојака. У Србији постоји више врста проституције, али најчешће се у јавности помињу улична, елитна, а у последње време и турбо-проституција.

Шта је писало у Статуту Новог Сада из 1893?

Давне 1893. године у Новом Саду је штампан Статут о проституцији, којим је бављење сексуалним радом практично било легализовано.

Статут о проституцији из 1893. године био је сачињен из три дела. У њему је веома прецизно био дефинисан је рад „бурдеља”, ко га и како може отворити и колике су таксе. Тако, на пример, у име таксе за дозволу „ваља платити 50 круна у варошку благајну у корист варошког сиротињског фонда”.

Свака девојка која се бавила сексуалним радом морала је да има здравствњену књижицу и да редовно иде на лекарске прегледе. Статут је прописивао власницима „бурдеља” обавезу да и сами прегледају жене и ако посумњају на болест, одмах их упуте среском лечнику, који је био у обавези да их прегледа. Било је забрањено „држати у будрељу женскиње млађе од 16 година”. Интересантно је да је тим документо било регулисано и присуство „женске чељади” у гостионицама и хотелима, као и казнени прописи.

Улична проституција, која је и најјефтинија, заступљена је на одређеним локацијама згодним за заустављање аутомобила и камиона, где проститутке пружају своје услуге, ризикујући не само своје здравље него и животе.

Код уличне проституције, као разлог за бављење тим послом, можемо  говорити о егзистенцијалној потреби, међутим, у елитној и турбо нема говора о томе.

Велики број девојака улази у елитну проституцију због статуса у друштву, али и жеље да успе у шоу-бизнису. „Послови” и „дружења” се често уговарају у ноћним клубовима, у које излази велики број људи, а неретко се дешава да се девојке удружују и изнајмљују луксузне станове.

Прикривен начин рекламирања

Пошто је рекламирање проституције кривично дело, одлучују се да је рекламирају на прикривен начин: оглашавају се на интернету и у другим медијима под видом масаже.Ипак, има неких који се рекламирају и отворено, са списком колико кошта која услуга.

Поједине се упуштају у проституцију чак и због тога што родитељи не могу да им обезбеде фирмирану гардеробу или скупоцени ауто. До клијената долазе искључиво на препоруку и ради се у затвореном кругу људи. Клијенти који су се већ „дружили” с девојкама и који су задовољни пруженим услугама, препоручују их пријатељима и пословним сарадницима. Углавном су то богати мушкарци који имају довољно новца да седе у сепареима и испијају шампањац и друга скупоцена пића.

За многе од тих девојака то је начин да дођу до мушкараца који ће им обезбедити сигурнију будућност и посао, а неке чак мисле да ће се тако боље удати јер ће доћи до моћних и богатих „кандидата”.

Елитну проституцију карактерише и то што функционише у затвореним круговима. Девојке које се одају том типу проституције не оглашавају се јавно и до њих се не може доћи без препоруке или посредника. Елитне проституке обично су девојке непознате јавности, студенткиње, манекенке, домаћице, запослене или незапослене девојке и жене, које су изузетно неговане и образоване.

У ланцу проституције у Србији налазе се и бројне ТВ и ријалити звезде, певачице, старлете, „Инстаграм” модели, које своје  клијенте налазе саме у ноћним клубовима, преко познаника, друштвених мрежа, па и огласа... Та врста проституције назива се турбо-проституција и разликује се од елитне по томе ко су даме које пружају услуге, по ценама, али и по клијентели која у њој ужива.

Забаве на јахтама

Јахтинг-проституција цвета током летње сезоне. Да би они с дубоким yеpom задовољили своје фантазије, ангажују се девојке које за своје услуге наплаћују хиљаде евра.

Већ годинама се прича да је јахтинг-проституција добро разрађена у свим земљама бивше Југославије, а клијентима који су спремни папрено да плате, на располагању су водитељке, полууспешне манекенке и глумице, певачице у успону, старлете и учеснице ријалитија, за које никоме није јасно зашто су познате и чиме се баве.

Девојке се ангажују „на препоруку” и уз загарантовану дискрецију, а цена услуге може достићи неколико хиљада евра.

Турбо-проститутке покушавају да што брже постану познате у јавности. Из тог разлога улазе у ријалити програме, а њихово понашање у таквом ТВ формату буде скандалозно јер на тај начин долазе до дуго жељене славе и популарности, да би „подигле цену”.

Њихова тарифа се разликује, па оне мање познате услуге наплаћују од 100 до 200 евра по сату, док цена за целу ноћ, у зависности од жеља клијента, може бити и неколико хиљада евра, у новцу, или у виду егзотичних путовања или шопинга по свету.

Клијенти који користе услуге елитних проститутки обично су добро ситуирани бизнисмени, адвокати, спортисти или странци дубоког yеpa. За разлику од њих, клијенти турбо-проституције су скоројевићи, ситни бизнисмени и криминалци.

Д. Николић