PROSTITUCIJA Od egzistencijalne potrebe do lakog novca i slave

Poznatoj starleti su lisice stavljene nakon dužeg praćenja međunarodne kriminalne grupe s kojom se sastala u luksuznoj vikendici u okolini Bijeljine. Kada su se svi okupili, Tijana Ajfon je na dogovorene orgije dovela devet devojaka, a kada je žurka prepuna bahanalija počela, u vikendicu je upala policija.

Sud u Bosni i Hercegovini odredio je jednomesečni pritvor Tijani Maksimović, iako je tokom saslušanja u Tužilaštvu i Sudu BiH ona negirala krivicu i odbacila optužbe da je organizovala i dovela devojke u vikendicu u Suvom Polju, kod Bijeljine.

Tijanu policija i Tužilaštvo terete da je bila jedan od organizatora orgija i kokainske žurke u Bijeljini i da je njen „posao” bio dovođenje devojaka. U Srbiji postoji više vrsta prostitucije, ali najčešće se u javnosti pominju ulična, elitna, a u poslednje vreme i turbo-prostitucija.

Šta je pisalo u Statutu Novog Sada iz 1893?

Davne 1893. godine u Novom Sadu je štampan Statut o prostituciji, kojim je bavljenje seksualnim radom praktično bilo legalizovano.

Statut o prostituciji iz 1893. godine bio je sačinjen iz tri dela. U njemu je veoma precizno bio definisan je rad „burdelja”, ko ga i kako može otvoriti i kolike su takse. Tako, na primer, u ime takse za dozvolu „valja platiti 50 kruna u varošku blagajnu u korist varoškog sirotinjskog fonda”.

Svaka devojka koja se bavila seksualnim radom morala je da ima zdravstvnjenu knjižicu i da redovno ide na lekarske preglede. Statut je propisivao vlasnicima „burdelja” obavezu da i sami pregledaju žene i ako posumnjaju na bolest, odmah ih upute sreskom lečniku, koji je bio u obavezi da ih pregleda. Bilo je zabranjeno „držati u budrelju ženskinje mlađe od 16 godina”. Interesantno je da je tim dokumento bilo regulisano i prisustvo „ženske čeljadi” u gostionicama i hotelima, kao i kazneni propisi.

Ulična prostitucija, koja je i najjeftinija, zastupljena je na određenim lokacijama zgodnim za zaustavljanje automobila i kamiona, gde prostitutke pružaju svoje usluge, rizikujući ne samo svoje zdravlje nego i živote.

Kod ulične prostitucije, kao razlog za bavljenje tim poslom, možemo  govoriti o egzistencijalnoj potrebi, međutim, u elitnoj i turbo nema govora o tome.

Veliki broj devojaka ulazi u elitnu prostituciju zbog statusa u društvu, ali i želje da uspe u šou-biznisu. „Poslovi” i „druženja” se često ugovaraju u noćnim klubovima, u koje izlazi veliki broj ljudi, a neretko se dešava da se devojke udružuju i iznajmljuju luksuzne stanove.

Prikriven način reklamiranja

Pošto je reklamiranje prostitucije krivično delo, odlučuju se da je reklamiraju na prikriven način: oglašavaju se na internetu i u drugim medijima pod vidom masaže.Ipak, ima nekih koji se reklamiraju i otvoreno, sa spiskom koliko košta koja usluga.

Pojedine se upuštaju u prostituciju čak i zbog toga što roditelji ne mogu da im obezbede firmiranu garderobu ili skupoceni auto. Do klijenata dolaze isključivo na preporuku i radi se u zatvorenom krugu ljudi. Klijenti koji su se već „družili” s devojkama i koji su zadovoljni pruženim uslugama, preporučuju ih prijateljima i poslovnim saradnicima. Uglavnom su to bogati muškarci koji imaju dovoljno novca da sede u separeima i ispijaju šampanjac i druga skupocena pića.

Za mnoge od tih devojaka to je način da dođu do muškaraca koji će im obezbediti sigurniju budućnost i posao, a neke čak misle da će se tako bolje udati jer će doći do moćnih i bogatih „kandidata”.

Elitnu prostituciju karakteriše i to što funkcioniše u zatvorenim krugovima. Devojke koje se odaju tom tipu prostitucije ne oglašavaju se javno i do njih se ne može doći bez preporuke ili posrednika. Elitne prostituke obično su devojke nepoznate javnosti, studentkinje, manekenke, domaćice, zaposlene ili nezaposlene devojke i žene, koje su izuzetno negovane i obrazovane.

U lancu prostitucije u Srbiji nalaze se i brojne TV i rijaliti zvezde, pevačice, starlete, „Instagram” modeli, koje svoje  klijente nalaze same u noćnim klubovima, preko poznanika, društvenih mreža, pa i oglasa... Ta vrsta prostitucije naziva se turbo-prostitucija i razlikuje se od elitne po tome ko su dame koje pružaju usluge, po cenama, ali i po klijenteli koja u njoj uživa.

Zabave na jahtama

Jahting-prostitucija cveta tokom letnje sezone. Da bi oni s dubokim yepom zadovoljili svoje fantazije, angažuju se devojke koje za svoje usluge naplaćuju hiljade evra.

Već godinama se priča da je jahting-prostitucija dobro razrađena u svim zemljama bivše Jugoslavije, a klijentima koji su spremni papreno da plate, na raspolaganju su voditeljke, poluuspešne manekenke i glumice, pevačice u usponu, starlete i učesnice rijalitija, za koje nikome nije jasno zašto su poznate i čime se bave.

Devojke se angažuju „na preporuku” i uz zagarantovanu diskreciju, a cena usluge može dostići nekoliko hiljada evra.

Turbo-prostitutke pokušavaju da što brže postanu poznate u javnosti. Iz tog razloga ulaze u rijaliti programe, a njihovo ponašanje u takvom TV formatu bude skandalozno jer na taj način dolaze do dugo željene slave i popularnosti, da bi „podigle cenu”.

Njihova tarifa se razlikuje, pa one manje poznate usluge naplaćuju od 100 do 200 evra po satu, dok cena za celu noć, u zavisnosti od želja klijenta, može biti i nekoliko hiljada evra, u novcu, ili u vidu egzotičnih putovanja ili šopinga po svetu.

Klijenti koji koriste usluge elitnih prostitutki obično su dobro situirani biznismeni, advokati, sportisti ili stranci dubokog yepa. Za razliku od njih, klijenti turbo-prostitucije su skorojevići, sitni biznismeni i kriminalci.

D. Nikolić