Национални тим за препород села Србије: Производња сира шанса коју треба искористити

Копредседници Националног тима, министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, поручили су да је улагање у производњу сирева веома исплативо, те да је у сирарству зарада најмање два до три пута већа од продаје сировог млека, наводи се у саопштењу министра без портфеља задуженог за регионални развој.

Кркобабић је нагласио да је производња сирева велика развојна шанса, али само ако се произвођачи удруже у задруге.

Указао је на податак да Србија, у не баш повољном укупном спољнотрговинском билансу млека и млечних производа, извози сира и урде за чак 17,6 милиона евра више него што увози, додајући да то показује да Србија има велике потенцијале у тој привредној грани.

У Србији не постоји ниједна специјализована сирара у којој се искључиво производе сиреви, а број мини-млекара капацитета до 5.000 литара млека на дан, којих је у нашој земљи до пре неколико година било више од 200, смањен је на мање од стотину активних, због смањења броја музних грла и производње млека.

Како напомиње, традиционално млекарство се може очувати кроз мануфактурну производњу аутохтоних производа, чиме се ствара шанса за извоз карактеристичних врста сирева из нашег поднебља.

Опрема од 3.000 евра па навише

Објекти за израду сира могу бити занатске радионице, мини-млекаре и задружна млекара.

Опрема за мини-млекару у занатској радионици кошта 3.000 – 5.000 евра, док опрема за задружну сирару кошта 20.000 – 50.000 евра, зависно од капацитета и степена аутоматизације.

Неопходно је да задружна сирара има једну - две лактофризе за пријем млека, један -два дупликатора, једну претпресу, калупе и пресе, посуде за саламурење и простор за зрење и негу сира, додаје се у саопштењу.

Академик Шкорић се залаже за оснивање института за сиреве, и подсећа на то да Србија има научне и стручне кадрове с лиценцама Инжењерске коморе Србије, који су способни да пројектују задружне млекаре, уводе нове технологије и маркетиншки обраде тржиште.

Технолог за сиреве и члан Развојне академије пољопривреде Србије Михаило Остојић истиче да се задружна млекара може организовати према врсти третираног млека, месту примарне производње и асортиману готових производа.

За одрживу производњу пољопривредног газдинства потребно је прерадити најмање 1.000 литара крављег млека дневно, од чега се дневно добије око 140 кг сира у кришки или око стотину килограма полутврдог сира или годишње 36,5 тона сира.

У производњи овчијег сира неопходан минимум је 500 грла музних оваца с максималном производњом око 250 литара млека и 40 килограма сира дневно.

За одрживу производњу козјег сира потребно је стадо од 200 коза с прозводњом 80 литара млека и производњом осам до десет килограма сира дневно.

У све три варијанте враћање уложеног новца може се очекивати за три до пет година, што зависи од тога да ли произвођач сира има свој запат или откупљује млеко, наводи се у саопштењу.  

З. Делић