Nacionalni tim za preporod sela Srbije: Proizvodnja sira šansa koju treba iskoristiti
Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u sirarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo i udruže se u specijalizovane sirarske zadruge, koje će moći da konkurišu za podsticaje u okviru programa „500 zadruga u 500 sela”.
Kopredsednici Nacionalnog tima, ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, poručili su da je ulaganje u proizvodnju sireva veoma isplativo, te da je u sirarstvu zarada najmanje dva do tri puta veća od prodaje sirovog mleka, navodi se u saopštenju ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj.
Krkobabić je naglasio da je proizvodnja sireva velika razvojna šansa, ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge.
Ukazao je na podatak da Srbija, u ne baš povoljnom ukupnom spoljnotrgovinskom bilansu mleka i mlečnih proizvoda, izvozi sira i urde za čak 17,6 miliona evra više nego što uvozi, dodajući da to pokazuje da Srbija ima velike potencijale u toj privrednoj grani.
U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi, a broj mini-mlekara kapaciteta do 5.000 litara mleka na dan, kojih je u našoj zemlji do pre nekoliko godina bilo više od 200, smanjen je na manje od stotinu aktivnih, zbog smanjenja broja muznih grla i proizvodnje mleka.
Kako napominje, tradicionalno mlekarstvo se može očuvati kroz manufakturnu proizvodnju autohtonih proizvoda, čime se stvara šansa za izvoz karakterističnih vrsta sireva iz našeg podneblja.
Oprema od 3.000 evra pa naviše
Objekti za izradu sira mogu biti zanatske radionice, mini-mlekare i zadružna mlekara.
Oprema za mini-mlekaru u zanatskoj radionici košta 3.000 – 5.000 evra, dok oprema za zadružnu siraru košta 20.000 – 50.000 evra, zavisno od kapaciteta i stepena automatizacije.
Neophodno je da zadružna sirara ima jednu - dve laktofrize za prijem mleka, jedan -dva duplikatora, jednu pretpresu, kalupe i prese, posude za salamurenje i prostor za zrenje i negu sira, dodaje se u saopštenju.
Akademik Škorić se zalaže za osnivanje instituta za sireve, i podseća na to da Srbija ima naučne i stručne kadrove s licencama Inženjerske komore Srbije, koji su sposobni da projektuju zadružne mlekare, uvode nove tehnologije i marketinški obrade tržište.
Tehnolog za sireve i član Razvojne akademije poljoprivrede Srbije Mihailo Ostojić ističe da se zadružna mlekara može organizovati prema vrsti tretiranog mleka, mestu primarne proizvodnje i asortimanu gotovih proizvoda.
Za održivu proizvodnju poljoprivrednog gazdinstva potrebno je preraditi najmanje 1.000 litara kravljeg mleka dnevno, od čega se dnevno dobije oko 140 kg sira u kriški ili oko stotinu kilograma polutvrdog sira ili godišnje 36,5 tona sira.
U proizvodnji ovčijeg sira neophodan minimum je 500 grla muznih ovaca s maksimalnom proizvodnjom oko 250 litara mleka i 40 kilograma sira dnevno.
Za održivu proizvodnju kozjeg sira potrebno je stado od 200 koza s prozvodnjom 80 litara mleka i proizvodnjom osam do deset kilograma sira dnevno.
U sve tri varijante vraćanje uloženog novca može se očekivati za tri do pet godina, što zavisi od toga da li proizvođač sira ima svoj zapat ili otkupljuje mleko, navodi se u saopštenju.
Z. Delić
