Оптужница још далеко у случају „Центропројект АИК”
Како „Дневник” сазнаје у Вишем суду у Београду, оптужница је враћена Вишем тужилаштву након судске контроле њене формалне исправности.
– Кривично ванпретресно веће, након контроле формалне исправности оптужнице уз коју је поднет доказни материјал који броји неколико хиљада страница, на седници већа 15. маја, утврдило је да она није прописно састављена, теју је вратило Вишем јавном тужилаштву у Београду да у року од три дана исправи недостатке на које је указано – навела је за „Дневник” портпаролка Вишег суда у Београду Татјана Тешић.
У београдском Вишем јавном тужилаштву нисмо, међутим, могли да сазнамо да ли је у међувремену оптужница исправљена и поново достављена суду, односно да ли је изашла из фазе судске провере формалне исправности.
Ми смо сада странка у поступку и све информације у вези с одбраном и другим доказним радњама, као и о самом току поступка, даће вам суд, одговорено нам је из Тужилаштва.
Иначе, процес је покренут 15. септембра 2010. године, а истражни органи су тада јавно изнели сумње да је „од 2005. до 2008. године део зараде коју је ’Центропројект АИК’ остварио израдом пројектне документације за више објеката у Русији и у Србији, пребачен другој фирми истог назива, ’Центропројекту’ ДОО, и државном buyеtu причињена штета од око 6,5 милиона евра”.
МУП је тада званично саопштио да су поднете кривичне пријаве против бившег директора „Центропројекта” М. Ж., бившег заменика председника Управног одбора „Центропројекта АИК” Б. Р., који је и директор приватне фирме „Центропројект”, која се такође бавила пројектовањем у области грађевинарства, те дотадашњег директора представништва „Центропројекта” у Москви Д. П.. Кривична пријава поднета је и против бившег саветника у области финансија и рачуноводства у „Центропројекту АИК” Н. Р., бившег председника Управног одбора те фирме С. Ш., бившег службеника А. Т., а обухваћени су само првом тачком која се односи на 2004. годину и дешавања у вези с регистрацијом „Центропројекта” ДОО, на истој адреси као и „Центропројект АИК”.
По информацијама које се могу наћи у јавности, осим околности оснивања фирме истог назива, захтев за спровођење истраге обухватио је и послове „Центропројекта АИК” из друге половине прошле деценије на изради
пројектне документације за: хотелски комплекс у Липецку у Русији, за стамбену зграду у Сургуту, Трговинско-забавни комплекс с објектима друштвене исхране у Сургуту, објекат у Шћаповој улици у Казању, затим за Трговачко-културни центар „Јужни” у Казању и Трговинско-забавни комплекс с паркинзима у Астрахању, као и реконструкције једног објекта у Москви. Кад је реч о дешавањима у Србији, обухваћени су послови „Центропројекта АИК” по уговорима с осам инвеститора од 2005. до 2008. године, као и одлука из 2008. године којом је „Центропројект АИК” дао јемство „Центропројекту” ДОО и закључио уговор о приступању дугу у вези с гаранцијом по уговору о једном дугорочном кредиту између „Центропројекта” ДОО и банке Интеза.
Током маратонског трајања истраге, поступало је више истражних судија, а од 6. новембра 2013, па наредне две и по године, истрага је била у прекиду пошто је констатовано да је у Вишем суду у Београду изгубљен значајан део списа предмета, па се радило на обнављању документације.
Оштећени огорчени
Правни заступници оштећеног жале се све време на спорост поступка, а адвокат Миломир Шалић каже да се по том питању ништа не мења иако је по њиховим жалбама Апелациони суд у Београду два пута утврдио да је повређено право на суђење у разумном року и наложио да се поступак убрза и што пре оконча.
– Ми смо огрочени спорошћу поступка, и то видимо као апсолутну опструкцију која је присутна од почетка – каже адвокат Шалић.
Крајем 2019. године, по окончању истраге, Више тужилаштво у Београду подигло је оптужницу у случају, против осумњичених.
Тада је из Вишег тужилаштва саопштено „Дневнику” да оптужба терети окривљене за „продужено кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица”.
Јаска Јаковљевић