Енергетски системи и тржишта у региону морају бити повезани
БЕОГРАД: Све земље Западног Балкана пролазе кроз енергетску трансформацију, а будућност региона је у умрежавању и јединственом енергетском тржишту, речено је данас на онлајн конференцији "Зелена економија региона" у организацији Адриа медиа групе.
Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да Србија има висок степен производње укупне енергије, што је чини далеко мање енергетски зависном, али да чињеница да се две трећине електричне енергије производи из угља намеће неколико приоритета, међу којима је посебно важно учинити производњу еколошки одговорнијом и омогућити већу заступљеност обновљивих извора енергије.
Он је навео да се у протеклом периоду много радило на томе да се производња електричне енергије из угља учини еколошки одговорнијом, па је тако уложено готово 400 милиона евра у различите еколошке пројекте у термосектору.
Министар је навео да је Србија 2018. и 2019. била апсолутни лидер у региону са новим пројектима, што се пре свега односи на ветропаркове и да је у плану да се са тиме настави у наредном периоду.
Његов колега, министар заштите околиша и енергетике Хрватске Томислав Chorić рекао је да је из перспективе Владе Хрватске "зелени план" дочекан са великим одобравањем и да је циљ да се још више подстичу обновљиви извори енергије.
Генерални директор Економског института у Београду Драган Шаговновић каже да је уз сву орјентацију да се све више иде на енергију из обновљивих извора, у многим земљама сигурност снабдевања опредељена из конвенционалних извора.
Свака земља мора поћи од својих ресурса, и томе прилагодити ритам транзиције ка зеленој енергијии, рекао је он.
Шефица регионалне канцеларије Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Дубравка Негре рекла је да сада ЕИБ 30 одсто финансирања намењује борби против климатских промена и да жели да то повећа на 50 одсто од 2025. године.
Она је навела да се ЕИБ обавезала да мобилише најмање 100 милијарди евра до 2027. године као подршку земљама да се прикључе еколошкој транзицији.
"Таква платформа неопходна је и за земље Западног Балкана јер је важно да земље овог региона не заостају са еколошким развојем и да интегришу економије у европско тржиште", рекла је Негре.
Амбасадор Републике Немачке у Србији Томас Шиб упозорио је да пандемија корона вируса, која је захватила цео свет, ипак није највећи изазов за безбедност и опсаност за планету, већ је то глобално загревање које изазива климатске промене, због чега је, како је додао, неопходан прелазак на обновљиве изворе енергије.
Директор Енергетске заједнице Јанез Копач навео је да је секретаријат ове институције покренуо идеју о постепеној интеграцији енергетског сектора што се тиче угљен-диоксида са ЕУ, да би та транзиција могла да траје 10 до 15 година, али би требало да почне већ сада.
На другом панелу на конференцији Александар Мацура, директор програма РЕС фондације, говорио је о паметним грдовима истичући да се у њих могу сврстати они који обезбеђују оптималне услове за живот тако да не угрожавају будући развој, а што подразумева не само начине на који трошимо енергију већ и пуно планирања.
Генерални директор "Сћнеидер Елецтриц Србија и Црна Гора" Ксенија Карић каже да је општи тренд у свету да се компаније окрећу ка обновљивим изворима.
Истиче да је важно да се спремимо за гашење свих електрана на фосилна горива и прелазак на ОИЕ.
Директор компаније Сиеменс Enеrgy Београд Петар Шаиновић, указао је да је Србија доста урадила у последње време када је у питању енергетска ефикасност
"Много људи не зна, али ако узмемо површинске копове у ЕПС они не заостају за истим таквим коповима у свету. Они су модернизовали сва своја постројења и копови, у неку руку, предњаче у енергетски ефикасним решењима", каже Шаиновић.
Са подизањем свести, надам се да ћемо врло брзо достићи ниво развијених земаља што се тиче енергетске ефикасности у производњи и потрошњи у индустријским енергетским објектима, објаснио је он.
Руководилац програма "Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији" ГИЗ Милица Вукадиновић рекла је да је на почетку рада на том програму било тешко подићи свест грађанима и доносиоцима одлука колико је важно коришћење биомасе за грејање у локалним самоуправама.
Наводи да је Гиз 2017. успешно са градом Пиротом успоставио прелазак на коришћење биомасе у четири школе и да су та искуства била интересантна и друге локалне самоуправе које су исказале интересовање за то.
