Женска одбојкашка репрезентација Србије почела с радом иако неће бити акција овог лета

Све најбоље што Србија има у овом тренутку у игри преко мреже ради у две групе, једна је у Београду, друга у Убу, а укупно их је 40.

У Београду су оне “квалитетније”, њих 16, и диригентска палица поверена је Александру Владисављеву, а Терзић води групу у Убу (24 играчице) где је стационирана будућност нашег националног тима и главни задатак је да се оне лагано навикавају на рад у сениорској селекцији, али и да селектор има увид у њихове тренутне могућности и напредак. Још се очекује долазак Бојане Дрче и Бојане Миленковић како би група освајачица злата са СП и ЕП била на окупу.

Нажалост, због већ познатих разлога, репрезентативних акција неће бити овог лета, пре свега Олимпијских игара које су многима из нашег тима требале да буду потенцијални опроштај од националног тима, али ни Лиге нација која углавном служи млађим игрчицама како би осетиле атмосферу и тежину играња великих такмичења.

- На прву лопту нисам била за ово окупљање и тренирање, пошто предстојеће лето није такмичарско и надала сам се да ћу имати прво репрезентативно лето с мало више слободног времена, али сам брзо променила мишљење и већ првог дана схватила колика је заправо важност овог окупљања. За млађе девојке ће ово бити прилика да раде на неким сегментима за које раније није било превише ремена, а за нас старије је значајно што ћемо поново у тренажни процес после нешто дуже паузе, као и на атмосфери у тиму. Не знам да ли ће месец дана бити довољно да урадимо све што желимо, али је ово окупљање феноменална ствар коју је организовао наш Савез са стручним штабом репрезентације – рекла је капитен Србије Маја Огњеновић.

Све је другачије

Једна од најмлађих у националном тиму средњи блокер Маја Алексић још нема највећу минутажу, али вредно тренира и учи од Милене Рашић, Стефане Вељковић и Мине Поповић те чека своју шансу и напредује.

- Мало је недостајало да све буде другачије, имали бисмо ове године два велика такмичења, где је акценат био на Олимпијским играма, али због више силе све је стало. Ипак, ове припреме ya нас млађе имају огромну важност, имамо прилику да радимо јаким темпом, да се вратимо у форму, али и да учимо и напредујемо уз искусније девојке. Сезоне ће кренути раније, завршиће се у априлу и онда је пред нама згуснуто репрезетативно лето с великим обавезама и циљевима јер ће бити три такмичења. Имале смо све времена за одмор, што неће бити случај наредне сезоне, а овај рад ће донети резултат када буде требало – рекла је Алексићева.

Објаснила је Огњеновићева и други аспект корисности окупљања репрезентације иако испред ње нема неког великог турнира или такмичења.

- Видим да су сви изненађени, тренери, играчице јер сам причала с доста њих из инострнства и нико није организовао нешто овог типа. Мислим да су само још у Русији и Пољској учинили нешто по питању репрезентација, а чак и када сам причала с тренером Гидетијем, који је велики фанатик што се рада тиче, није му било јасно зашто се окупљамо. Мислим да ово акција може само да нам користи и да ће имати позитивни ефекат на сваку играчицу. Другачија је димензија овог рада, него ли оног када се припремамо за неко такмичење – закључила је Огњеновићева, која ће и наредне сезоне носити дрес турског Вакифбанка из Истанбула.

Најбоља играчица Старог континента, а по многима и на свету, Тијана Бошковић дочекала је окупљање репрезентације с великом дозом оптимизма и среће што ће најбоља екипа на свету провести неко време заједно.

- Веома ми је драго што смо се окупиле иако нема такмичења, али лепо је радити у познатој и пре свега доброј атмосфери. За сада је најважније да вратимо део изгубљене форме који је наступио због велике паузе и пандемије. Јесмо радиле индивидуално, али је велика разлика када смо на окупу јер је све познато, како између нас девојака, тако и у вези са стручним штабом, а имале смо и доста времена за одмор тако да нам нове обавезе не падају тешко – рекла је Бошковићева.

Наше најбоље одбојкашице ће наставити с радом у Београду и Убу, иако су се помињале потенцијалне пријатељске утакмице, од њих највероватније неће бити ништа.

М. Ристић