„Стрип са маргине” укоричио неафирмисане уметнике из региона

Објављен у скромних и брзо распродатих 100 примерака, „Стрип са маргине” је доказ да је таква уметност потребна како самим цртачима, тако и публици, те је у најави и ново издање које се може наручити преко друштвених мрежа „Стрип Блога”.

- Стрип није на маргини и никад није било више квалитетних албумских издања, чак није ни толико скупо, јер он увек има своју публику - каже за „Дневник” глодур портала „Стрип Блог” Милош Симић. - Отварају се нове издавачке куће, фестивали стрипа су веома посећени, чак је ситуација у Србији боља него у региону. Међутим, домаћи стрип је скрајнут у том смислу што се теже продаје јер су нам уметници ангажовани за Французе, Американце, Италијане, морају од нечега да живе, па им самостални пројекти нису приоритет.

У том својеврсном документу непознатих и неоткривених стрип талената из региона, који за овај ангажман нису добили ни динар/марку/куну/денар, нашао се и Новица Миливојевић из Клека, а који живи и ради у Новом Саду, и ком је ово такође била прва прилика да му се рад („Хард Смор - Comix - Досије Психополис - 001”) нађе на папиру.

- Ово је први стрип који сам уопште и урадио од почетка до краја, увек сам шкрабуцкао, али ниједан нисам завршио, гомила њих је у процесу рада - прича Новица борећи се са шкљоцањима фото-апарата нашег репортера, признајући да је због љубави према цртању и стрипу увек био повученији од свих у друштву, желећи да га нико не дира док ствара. - Кад сам радио у једној кафани у Клеку, био је фебруар, није било нешто посла и кренуо сам да цртам стрипове из досаде. Тако је и настао овај у ком сам ја јунак и у ком ми се 90 одсто ствари заиста десило, али сам мало све појачао и додао „паприке”.

Публика и аутори спона између традиције и новитета

Аутори радова у „Стрипу са маргине” су: Новица Миливојевић, Небојша Ремељеј, Срђан Јерковић, Милош Симић, Јелена Вучковић, Иван Вељковић, Дарко Богданов, Ивица Сретеновић, Марко Серафимовић, Исмет Ердић, Александар Анђелковић, Јован Братић, Предраг Иконић, Вања Урукало, Здравко Кнежевић и Невена Марковић. За насловницу су задужени идејни творац Милош Симић и цртач Новица Миливојевић, а замисао је била да дечак, окружен увелико познатим стрип јунацима, одлучује да се упозна са некима са маргине и одраста у таласу нових уметника.

Присећајући се својих почетака које не може баш најпрецизније да лоцира, најјаснији су му они из основношколских дана када је читао „Тик-так” и пратио рад Боба Живковића, али и Жана Жироа, Роберта Крамба, Жељка Пахека, Енкија Билала, док су му омиљени стрипови били „Алан Форд”, „Браћа Фрик“, „Мачка Фрица“, „Трансметрополитан“, „The Инвисиблес”, „Доом Патрол“.

Тако је најпре и кренуо да црта каубоје, индијанце и животиње, док му се садашњи стил изградио током протеклих неколико година.

- Стрипови су данас много другачији него што су били, озбиљнији су, нарочито када погледаш уметничке радове. Раније су били црно-бели, радили се тушем, а данас имаш људе који буквално сликају акварелом, што може да се назове великом врстом уметности. Такође, и тематски су се доста променили - сматра Миливојевић, који скице ради на компјутеру, па их одштампа на папир, доради тушем и заврши у фотошопу убацивањем боје, а све то тим редом јер му читав процес „даје душу и олд сћоол моменат” у ком је све савршено испеглано. - Стрип је једно време, колико се мени чини, био срозан, али је због Марвелових филмова опет све букнуло. Тако да код нас јесте распрострањен и имамо доста успешних цртача који су познати у свету.

Л. Радловачки