За део донедавних гастарбајтера биће посла у Србији

Домаћа привреда годинама се суочава с недостатком квлификоване радне снаге, пре свега требају јој занатлије у свим гранама привреде, па се предузетници сада надају да по отварању граница неће баш сви опет отићи да раде у иностранство, али су уједно и сумњичави јер домаће зараде никада, па ни сада, нису могле да прате оне у развијеним западним земљама. Али тренутно домаћа привреда стоји, као и у другим земљама, у ишчекивању да се покрену привредне активности, у првом реду производња, а онда и најважније, увозно-извозни послови, па и увећавање обима производње, што би довело до новог запошљавања.

Зато је о томе још рано говорити, сматра председник Удружења послодаваца Војводине Владимир Лалошевић, напомињући да се сада привредници довијају да задрже постојеће ресурсе и запослене, уздајући се у најављене мере државне помоћи да би се одржали.

– Сада предузетници чекају да крене прва линија државне помоћи – казао Лалошевић за „Дневник”. – Било је међу нама речи о томе да би нам епидемија могла донети део радне снаге који се неће враћати у печалбу, али послодавци још поуздано не знају ко су повратници, шта су по занимању и колико имају радног стажа у струци за коју су се школовали.

Лалошевић каже да ће, када се ухвати привредни замајац, међу предузетницима сигурно бити и оних којима ће требати квалификована радна снага, и спрам финансијских могућности послодаваца бити и плаћена.

– У Унији пословца су они предузетници који својим запосленима плаћају све што им припада: не само плату већ и топли оброк, прековремене сате, превоз и коришћење годишњег одмора како налаже Закон о раду. Зато не видим разлог да тако неће бити и у будуће, када се буду примали у радни однос нови запослени – истакао је председник Уније послодаваца Војводине. 

– У металском сектору најтраженији су сертификовани заваривачи, бравари, стругари..., али је питање колико ће послодавци после завршетка епидемије и поновног покретања производње бити у могућностии да плате повратнике – каже mеnayеr „Војводина метал кластера” Зоран Пекез. – У иностранству, рецимо, сертификовани заваривач је плаћен десет до 12 евра по сату и прима лични доходак више од 1.500 евра, што домаћи предузетници нису били у могућности да плате ни пре епидемије.

Уједно је предочио да домаћи предузетници нису могли да прате европске цене рада ни ранијих година јер домаћа економија није ишла у корак с европским привредним кретањима па, у сразмери с тим токовима, запослени нису могли ни да имају плате као у ЕУ. Тако ни сада, каже Пекез, неће бити у могућности. И ту је разлог због којег су наши људи одлазили на рад у иностранство.

– У пекарској индустрији треба пекара, али и продаваца – каже председник Уније пекара Србије Зоран Пралица. – Очекујемо да се део радне снаге из иностранства врати кући и потражи запослење овде, мада још не знамо поуздано колико међу повртаницима има пекара. Мајстори су нам дефицитарни и имаће посао, само да се јаве.

Он је посебно истакао да пекари ни у иностранству нису имали знатно већу зараду од оне коју су били спремни да плате домаћи послодавци. Разлог је тај што се пекарство разликује од земље до земље, потребе за хлебом су другачије, као и начин исхране становништва, па се спрам тога пекарски занат цени и плаћа.

З. Делић