Za deo donedavnih gastarbajtera biće posla u Srbiji
Nekoliko stotina hiljada radnika vratilo se iz inostranstva po izbijanju koronavirusa, što bi u vreme globalne epidemije kada svetska ekonomija trpi velike gubitke, moglo pomoħi domaćoj privredi da izabere kvalifikovane radnike jer su očekivanja da se deo gastarbajtera neće vraćati, već pokušati da zaradu potraži ovde.
Domaća privreda godinama se suočava s nedostatkom kvlifikovane radne snage, pre svega trebaju joj zanatlije u svim granama privrede, pa se preduzetnici sada nadaju da po otvaranju granica neće baš svi opet otići da rade u inostranstvo, ali su ujedno i sumnjičavi jer domaće zarade nikada, pa ni sada, nisu mogle da prate one u razvijenim zapadnim zemljama. Ali trenutno domaća privreda stoji, kao i u drugim zemljama, u iščekivanju da se pokrenu privredne aktivnosti, u prvom redu proizvodnja, a onda i najvažnije, uvozno-izvozni poslovi, pa i uvećavanje obima proizvodnje, što bi dovelo do novog zapošljavanja.
Zato je o tome još rano govoriti, smatra predsednik Udruženja poslodavaca Vojvodine Vladimir Lalošević, napominjući da se sada privrednici dovijaju da zadrže postojeće resurse i zaposlene, uzdajući se u najavljene mere državne pomoći da bi se održali.
– Sada preduzetnici čekaju da krene prva linija državne pomoći – kazao Lalošević za „Dnevnik”. – Bilo je među nama reči o tome da bi nam epidemija mogla doneti deo radne snage koji se neće vraćati u pečalbu, ali poslodavci još pouzdano ne znaju ko su povratnici, šta su po zanimanju i koliko imaju radnog staža u struci za koju su se školovali.
Lalošević kaže da će, kada se uhvati privredni zamajac, među preduzetnicima sigurno biti i onih kojima će trebati kvalifikovana radna snaga, i spram finansijskih mogućnosti poslodavaca biti i plaćena.
– U Uniji poslovca su oni preduzetnici koji svojim zaposlenima plaćaju sve što im pripada: ne samo platu već i topli obrok, prekovremene sate, prevoz i korišćenje godišnjeg odmora kako nalaže Zakon o radu. Zato ne vidim razlog da tako neće biti i u buduće, kada se budu primali u radni odnos novi zaposleni – istakao je predsednik Unije poslodavaca Vojvodine.
– U metalskom sektoru najtraženiji su sertifikovani zavarivači, bravari, strugari..., ali je pitanje koliko će poslodavci posle završetka epidemije i ponovnog pokretanja proizvodnje biti u mogućnostii da plate povratnike – kaže menayer „Vojvodina metal klastera” Zoran Pekez. – U inostranstvu, recimo, sertifikovani zavarivač je plaćen deset do 12 evra po satu i prima lični dohodak više od 1.500 evra, što domaći preduzetnici nisu bili u mogućnosti da plate ni pre epidemije.
Ujedno je predočio da domaći preduzetnici nisu mogli da prate evropske cene rada ni ranijih godina jer domaća ekonomija nije išla u korak s evropskim privrednim kretanjima pa, u srazmeri s tim tokovima, zaposleni nisu mogli ni da imaju plate kao u EU. Tako ni sada, kaže Pekez, neće biti u mogućnosti. I tu je razlog zbog kojeg su naši ljudi odlazili na rad u inostranstvo.
– U pekarskoj industriji treba pekara, ali i prodavaca – kaže predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica. – Očekujemo da se deo radne snage iz inostranstva vrati kući i potraži zaposlenje ovde, mada još ne znamo pouzdano koliko među povrtanicima ima pekara. Majstori su nam deficitarni i imaće posao, samo da se jave.
On je posebno istakao da pekari ni u inostranstvu nisu imali znatno veću zaradu od one koju su bili spremni da plate domaći poslodavci. Razlog je taj što se pekarstvo razlikuje od zemlje do zemlje, potrebe za hlebom su drugačije, kao i način ishrane stanovništva, pa se spram toga pekarski zanat ceni i plaća.
Z. Delić