Посејано све што је планирано

Док се подаци о томе колико је чега посејано збрајају, директор „Жита Србије” Вукосав Саковић каже да  ћемо ове године имати, како се и предвиђало, кукуруза на око милион хектара, соје на 240.000 и сунцокрета на 220.000.

– Прецизне податке о томе колико је која култура површина заузела имаћемо тек за месец, али се не очекују значајна одступања од онога што смо предвидели – навео је Саковић. – У Војводини је сетва завршена, а у ширем делу Србије је на самом крају јер је посејано више од 90 одсто површина. То је углавном у брдско-планинским подручјима, где се сејање јарих пољопривредних култура углавном завршава око 10. маја.

Овогодишња пролећна сетва одвијала се под отежаним условима због епидемије коронавируса, па су ратари за тај посао морали да имају дозволе за кретање после полицијског сата. Упркос томе, земљорадници су били вредни и нису жалили  труда да најважнији посао у години заврше на време. Неки су и мало раније ушли у њиве само да их нешто не би касније омело, па већ има њива где се по редовима може препознати овогодишњи род.

– Ратари који су до средине априла обавили сетву сада већ по редовима препознају усеве, а они који су радили мало касније, примећују ницање, додуше, још неравномерно. Али у оба случаја потребна је киша у целој земљи, јер је суша приметна, па се с нестрпљењем очекује у наредним данима – казао је Саковић.

– На севару Бачке увелико се препознају пролећни сетвени радови – каже пољопривредник Ференц Шоти из Сенте, с тим што примећује по тек никлим усевима да неће ваљати уколико у скорије време киша не накваси суву земљу. – Још неколико дана фали да буде месец како сам посејао кукуруз и сунцокрет, семе је лепо никло, али је уочљиво да усев болује јер нема довољно влаге.

Јесенас смо посејали пшенице на 570.000 хектара и све донедавно ратари су се хвалили да усев изгледа добро да не може бити боље. Међутим, сушни период је утицао на то да жито почиње да вене – жути, на неким парцелама па су пшеницу почели да прихрањују, све у намери да јој продуже живот док не падне добра киша, преко потребна у целој земљи.

Саковић подсећа на то да је и лане у приближно ово доба године било сушно, али су онда стигле кише и поправиле стање усева, и напослетку смо имали солидну жетву, гледајући приносе.

– Киша је заиста потребна и пшеници, поготово оној код које није примењена потпуна агротехника. У наредних десетак дана знаће се у којој је мери суша утицала на будући принос те пољопривредне културе – навео је он.

То каже и Јозеф Фокман из Кисача, који је посејао кукуруз, соју и шећерну репу.

– Све је лепо никло, али сада због суше све спорије расте – навео је Фокман, рекавши да не треба киша да покупи прашину, већ права, једно 20 литара по квадратном метру.

У јужном Банату сетва је завршена пре десетак дана и лепо су никли и кукуруз и сунцокрет, соја и шећерна репа. По речима пољопривредника из Црепаје Ненада Манића, усеви изгледају добро за ово доба године уколико су ратари применили све агротехничке мере па у земљи има још зимске влаге.

– Приметно је да кише није било одавно и да је треба – казао је Манић. – Бар за сада, тек никли усеви се боре да се одрже, а у зависности од падавина, видећемо како ће надаље напредовати.

З. Делић