Posejano sve što je planirano

Dok se podaci o tome koliko je čega posejano zbrajaju, direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da  ćemo ove godine imati, kako se i predviđalo, kukuruza na oko milion hektara, soje na 240.000 i suncokreta na 220.000.

– Precizne podatke o tome koliko je koja kultura površina zauzela imaćemo tek za mesec, ali se ne očekuju značajna odstupanja od onoga što smo predvideli – naveo je Saković. – U Vojvodini je setva završena, a u širem delu Srbije je na samom kraju jer je posejano više od 90 odsto površina. To je uglavnom u brdsko-planinskim područjima, gde se sejanje jarih poljoprivrednih kultura uglavnom završava oko 10. maja.

Ovogodišnja prolećna setva odvijala se pod otežanim uslovima zbog epidemije koronavirusa, pa su ratari za taj posao morali da imaju dozvole za kretanje posle policijskog sata. Uprkos tome, zemljoradnici su bili vredni i nisu žalili  truda da najvažniji posao u godini završe na vreme. Neki su i malo ranije ušli u njive samo da ih nešto ne bi kasnije omelo, pa već ima njiva gde se po redovima može prepoznati ovogodišnji rod.

– Ratari koji su do sredine aprila obavili setvu sada već po redovima prepoznaju useve, a oni koji su radili malo kasnije, primećuju nicanje, doduše, još neravnomerno. Ali u oba slučaja potrebna je kiša u celoj zemlji, jer je suša primetna, pa se s nestrpljenjem očekuje u narednim danima – kazao je Saković.

– Na sevaru Bačke uveliko se prepoznaju prolećni setveni radovi – kaže poljoprivrednik Ferenc Šoti iz Sente, s tim što primećuje po tek niklim usevima da neće valjati ukoliko u skorije vreme kiša ne nakvasi suvu zemlju. – Još nekoliko dana fali da bude mesec kako sam posejao kukuruz i suncokret, seme je lepo niklo, ali je uočljivo da usev boluje jer nema dovoljno vlage.

Jesenas smo posejali pšenice na 570.000 hektara i sve donedavno ratari su se hvalili da usev izgleda dobro da ne može biti bolje. Međutim, sušni period je uticao na to da žito počinje da vene – žuti, na nekim parcelama pa su pšenicu počeli da prihranjuju, sve u nameri da joj produže život dok ne padne dobra kiša, preko potrebna u celoj zemlji.

Saković podseća na to da je i lane u približno ovo doba godine bilo sušno, ali su onda stigle kiše i popravile stanje useva, i naposletku smo imali solidnu žetvu, gledajući prinose.

– Kiša je zaista potrebna i pšenici, pogotovo onoj kod koje nije primenjena potpuna agrotehnika. U narednih desetak dana znaće se u kojoj je meri suša uticala na budući prinos te poljoprivredne kulture – naveo je on.

To kaže i Jozef Fokman iz Kisača, koji je posejao kukuruz, soju i šećernu repu.

– Sve je lepo niklo, ali sada zbog suše sve sporije raste – naveo je Fokman, rekavši da ne treba kiša da pokupi prašinu, već prava, jedno 20 litara po kvadratnom metru.

U južnom Banatu setva je završena pre desetak dana i lepo su nikli i kukuruz i suncokret, soja i šećerna repa. Po rečima poljoprivrednika iz Crepaje Nenada Manića, usevi izgledaju dobro za ovo doba godine ukoliko su ratari primenili sve agrotehničke mere pa u zemlji ima još zimske vlage.

– Primetno je da kiše nije bilo odavno i da je treba – kazao je Manić. – Bar za sada, tek nikli usevi se bore da se održe, a u zavisnosti od padavina, videćemo kako će nadalje napredovati.

Z. Delić