Историја– десни халфови (4): Непоновљиви Карлос Алберто

На почетку игралио се без штопера, онда је већина екипа играла са  либером, да би  у последњих двадесетак година централни одбрамбени играчи били у линији.  Једно се никада није мењало - фудбалери са бројем 4 увек играју мало испред номинално последњег човека у одбрани(петице), а улога им је била и да зауставе најопаснијег противничког фудбалера. Једно време „четворку“ су носили грубијани, но како се игра развијала штопери су почели да учествују у игри, да креирају напад и да у прекидима покушавају да постигну погодак. Међутим, некада су број четири на дресу носили и нападачи, на Мундијалима углавном су то били Аргентинци, који су по абецеди делили дресове,па је Даниел Бертони на Светском првенству у Аргентини играо са бројем 4.  Многи познати фудбалери су се отимали за четворку, тако су Стивен Џерард, Грим Самер, Деметрио Албертини, Патрик Вијера, као и легендарни капитен аргентинске репрезентације Хавијер Занети носили четворку иако су играли у везном реду, а сада то чини Француз  Нваванку Кану. Но, четворка није свуда омиљана, у Јапану, Кини, у Јужној Кореји и у још неким земљама источне Азије просто нема броја четири – из сујеверја.

Ипак, број четири везује се уз одбрамбене фудбалере,а ту је према оцени стручњака најбољи  био Карлос Алберто, капитен бразилске репрезентације из 1970. године, када су „кариоке“ у финалу Мундијала у Мексико ситију савладали Италију с 4:1,а стрелац последњег поготка на првенству био је управо Карлос Алберто. Поникао је у Сантосу у клубу у којемје играо и Пеле. У белом дресу екипе из Сао Паула одиграо је чак 445 утакмица,а на крају каријеру играо је и у САД. Други на листи је  Немац  Ханс Георг Шварценбек. Био је велики борац,  с тим што му техника није била баш најбоља, али иза себе је имао генијаланог играча  Франца Бекенбауера, који је све гршке чврстог Шварценбека исправљао, па је деловало да он игра беспрекорно. Трећи на листи је Данац  Мортен Олсен, дугогодишњи капитен репрезентације, фудбалер са „три срца“. Потом следе двојица Шпанаца, Мигуел Муњоз и Фернандо Јеро. Муњоз је педесетих година играо за репрезентацију Шпаније, али је био за нас много позантији као савезни капитен „фурије“, док је Јеро играо деведесетих година прошлог века. Одиграо је  89 мечева за селекцију Шпаније и прко 400 у дресу Реала.

Следе два Холанђанина, Роналд Куман и Франк де Бур, који су били доста слични играчи, па Немац Јирген Колер, а место међу најбољима заслужује и Аргентинац Хавијер Занети, који је ипак чешће играо у везном реду, а списак закључује пргави Енглез Норберт Стајлс, који је био важан шраф у селекцији Енглеске, која је 1966. године освојила титулу светског првака.

И ми смо имали сјајне фудбалере који су играли са бројем четири на леђима, већином су  то били везни фудбалерим, али су помагали и у одбрамбеним задацима. На Мундијалу у Швајцарској 1954. године  број четири носио је  Златко Чајковски, четири године касније у Шведској Доброслав Крстић – Камила, а у Чилеу, када смо освојили четврто место, Перица Раденковић, који је у полуфиналу са чалмом на глави био једини стрелац у мечу Југославије и Немачке (1:0).  На Мундијалу у Немачкој  на месту штопера играо је са великим успехом Мирослав Павловић, у Шпанији дрес са бројем четири припао је Велимиру Зајецу, а у Јужној Африци  Гојку Качару,који  није добио шансу да игра. У актуелној репрезентацији Србије бројеви не одређују позицију играча, с тим што у централном делу одбране, по десној страни, најчешће игра нова звезда нашег фудбала Никола Миленковић, тренутно један од најбољих фудбалера Фиорентине.

Г. Ковач